Међународни научни скуп у Барселони
Са благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Луке, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић је учествовао на Међународном научном скупу у организацији Богословског факултета у Барселони.
Проф. Поповић је 8. октобра 2014. године говорио на тему Христологија на васељенским саборима. Међународни научни скуп је послужио српској православној заједници у Барселони, која већ две деценије дела и проповеда благу Христову реч под омофором Епископа западноевропског Луке, да се покаже широј каталонској јавности. Своју свесрдну помоћ ова жива и аутентична парохија добила је у протојереју-ставрофору Радомиру Поповићу, који је у Барселони представљао Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Српску Патријаршију.
Проф. Поповић је истакао да се после дуге и драматичне аријанске кризе у 4. веку која је углавном окончана на Другом Васељенском сабору (381), међу Оцима Цркве јавља изазовно питање шта је и ко је Богочовек Господ наш Исус Христос? Ово питање је својевремено поставио својим учницима и сам Господ, Шта људи говоре, ко сам ја?, као и, а шта ви мислите ко сам ја?, када је апостол Петар одговорио, “Ти си Христос Син Бога живог”, на што му је Господ узвратио, “тело и крв то ти нису рекли, већ Отац мој који је на небесима“, овај, дакле богонадахнути Петров одговор је и одговор Цркве, и увек је исти: Ти си Христос, Син Бога живога. Одговор на ово питање је уствари, одговор црквених васељенских сабора од 5-8. века. Одговор је искристалисан, прошао је провере, изазове, критике и оспоравања, али је коначно формулисан и мерило је и правило наше вере до данас. Закључујући своје излагање проф. Поповић је нагласио да је вера тајна, да постоји од почетка без обзира на формулације или одребе црквених сабора. Сабори су само одговорили на адекватан начин на изазове јеретика и расколника и доносили оросе и исповедања вере. У том смислу се може говорити о историји догмата. Сваки Васељенски сабор који сачињавају Оци Цркве, Епископи, следује вери Отаца и претходних сабора. Честа је формулација у саборским одлукама која гласи “следујући Светим Оцима исповедамо ...”, и обавезно се доносе или понављају укратко одлуке сабора и имена најважнијих Светих Отаца, али исто тако и имена јеретика и јересијараха који су веру угрожавали. Дакле, може се рећи да Црква у целини прати саму себе, доследно држи и чува предањску веру и преноси је генерацијама хришћана које долазе. Прота Радомир Поповић је нагласио да исти задатак Црква има и данас, да сачува, одржи и преда будућим нараштајима бесцен благо вере која спасава и уводи у живот вечни.
На овом скупу, посебан допринос су дали г. Новак Билић, секретар Епархије западноевропске, и г. Марјан Алексић, докторанд на римском институту Августинијанум, који су превели предавање проф. Поповића на шпански језик.
