Међународни научни скуп у организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
Успешно одржан VII Међународни скуп на тему Црквена уметност и метод, Светосавски дом 2. новембра 2013. године
Седму годину заредом Висока школа – Академија Српске Православне Цркве организује Међународни научни скуп на разне теме из домена иконологије и црквене уметности. У години јубилеја – двадесет година од оснивања Академије (1993-2013) – професори ове акредитоване црквене високошколске институције желе да покрену нов, систематичнији, приступ проучавању црквених уметности, те је тема скупа била Црквена уметност и метод. Наравно, црквена уметност је широк појам па су за ову прилику на скупу учествовали богослови, теоритичари уметности, историчари, сликари – живописци и музиколози. Скуп је одржан у Светосавском дому на Врачару у суботу 2. новембра 2013. године, са почетком од 10 часова.
Декан Академије протојереј-ставрофор др Радмир Поповић после речи добродошлице свим учесницима скупа, али и присутним професорима и студентима и гостима, у поздравном слову истакао је неколико цитата из светоотачке литературе који су у вези са црквеном уметношћу циљајући на то да објасни колико је Светим оцима било важно да и символом, и сликом, поткрепе јеванђељску науку. На тај начин подсетио је да се црквена уметност развијала упоредо са ширењем хришћанства и са установљавањем догмата Цркве. Уједно, Декан је био модератор у току прве сесије под називом.
Први учесник на скупу, у сесији Црквена уметност и теологија, Епископ нишки др Јован говорио је на тему Химнолошко-литургијски приступ методици богословља о методологији богословља са библијско-богослужбеног аспекта. Синтезом теорије и праксе долази се до методологије која стално тежи кретању, уз све то духовни живот доприноси умножавању таланата, те када се сагледају ове две тежишне тачке Владика је закључио да методологија којој је циљ икона треба да буде допуњена богослужбеним и химнографским аспектима, како би се откриле све библијске референце, али и сви елементи Предања, које иконописац треба да препозна. Нагласивши да научни приступ не искључује Предање, Владика је поручио свим учесницима скупа, али и целој јавности, да је неопходно стварање тимова који би са више гледишта могли да истраже извесну тему. Следећи учесник на скупу био је проф. др Анђело ди Берардино, са Патристичког института Августинијанум у Риму, који је говорио на тему Рађање, развој и значење ранохришћанске уметности (Nascita, sviluppo e significato dell’arte paleocristiana). Изразивши захвалност на позиву, топлој добродошлици, те радости због тога што говори у амбијенту изложбе савремене реинтерпретације ранохришћанских мотива и символа, он је говорио о методологији тумачења ранохришћанске уметности као појма, али је – надовезујући се на Владикин реферат – уједно истакао да је потребно сагледавати ову уметност кроз писане изворе (Свето Писмо и светоотачку литературу). Кроз велики број примера (од Британије до Рима) проф. Берардино је тумачио развој ранохришћанске уметности. Трећи пријављени реферат био је Др Зорана Ђуровића на тему Методологија истраживања феномена ранохришћанских уметности, који ће јавност имати прилику да чита у будућем зборнику, пошто је проф. Ђуровић оправдано изостао.
Друга сесија Икона и метод започела је рефератом мр Горана Јанићијевића на тему Икона и метод; дефиниција предмета у претпостављеној теорији црквене уметности, коју је говорник развијао од тумачења самог појма иконе, односно од истицања значења материјалне и нематеријалне иконе. Говорећи о гностицизму, Платону и Плотину, проф. Јанићијевић је указао на чињениу да је иконска свест узрокована философским контекстом. Мр Тодор Митровић се надовезао на претходни реферат темом У трептају ока: алтернативни методолошки оквир за тумачење улоге grafi,a концепта у византијском сликарству. Упоређујући примере сликања ока у египатској и византијској традицији – уз велики број визуелних примера – проф. Митровић је истако да богословски закључак указује на благовештењски приступ – слободно прихватање – уметности. После општих теза и закључака, уследио је реферат др Андреја Вујновића на тему Српске хагиографије и живопис у XIII столећу у делу Светозара Радојчића. Иако је био ограничен на једног научника и на његову мисао коју је суптилно и прецизно у реферату наводио како би илустровао његов порив за истраживањем на пољу богословља, естетике и историје уметности, др Вујновић је истако најбитније идеје епохе у којој је живео и стварао проф. Радојчић. Др Ивана Кузмановић Нововић је кроз велики бро визуелних примера показала како су се развијале хришћанске теме и мотиви у глиптичкој уметности у хришћанству од најранијих времена, па све до ренесансе и барока. У овој сесији оправдано су изостали Иван Марко Рупник, Миша Ракоција и др Зоран Гаврић, чији ће реферати бити доступни читаоцима у зборнику са овог скупа.
Трећа сесија Црквена музика и метод – у којо је била модератор проф. др Даница Петровић – започела је рефератом мр Предрага Миодрага на тему Триле као практични појачки метод. Он је наводећи четири система трилирања нагласио методолошка истраживања у практичној примени, али и педагогији. Наводећи разне употребе трила Миодраг је говорио о појању пре и после бугарске ере у манастиру Хиландару. На овај реферат надовезао се мр Предраг Ђоковић (Методологија црквеног појања у прошлости и данас) истакавши све проблеме приликом учења црквеног појања у Карловачкој митрополији, али и у Краљевини Србији. После Другог светског рата Српска Православна Црква – систематски – није водила рачуна о црквеном појању. Трећи говорник у овој сесији др Марина Гавриловић говорила је на тему Црквено појање у нишким школама (1827-1940). Закључујући рад сесије проф. др Даница Петровић је истакала све проблеме са којима се сусреће црквено појање данас у свим српским земљама, са посебним освртом на најновија истраживања на пољу музикологије.
