Међународни научни скуп: Архитектура и иконографија
У суботу је успешно окончан четврти у низу Међународни научни скуп, који је ове године имао за тему Архитектуру и иконографију. И ове године Висока школа - Академија организовала је научни скуп у Галерији фресака Народног музеја, добротом директорке др Татјане Цвјетићанин и управника Галерије мр Бојана Поповића. Велики добротвор овог веома важног скупа је Министарство вера Репубике Србије.
Ове године научни скуп је својеврсни омаж професору Високе школе - Академије др Предрагу Ристићу коме у новембру ова високошколска установа издаје књигу под називом Колач, у којој је дата његова теорија архитектуре, уметности и богословља.
Прва сесија је отворена у 10 часова, а модератор је био протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Високе школе СПЦ за уметности и консервацију. Прво саопштење је имао Др Предраг Ристић на тему Религија Лепенског Вира. Епископ др Јован (Пурић) је био одсутан са скупа због посете Патријарха Иринеја Митрополији црногорско-приморској, али ће његова студија Предложење светих дарова у храмовном чину Литургије по Светом Јовану Златоусту, бити објављена у зборнику радова са овог скупа. Затим је проф. Ричард Шнајдер одржао врло стручно предавање на тему Иконографија у православној архитектури: ерминевтика литургијског простора. Он је успео да на примерима из три цркве, из три различита периода хришћанске ере, објасни методологију и реторику иконологије и уопште живописања.
Ричард Шнајдер је професор Црквене уметности. Предавао је Црквену историју и методологију историје на Јорк универзитету у Торонту, био је асистент на Факултету за историју на Колумбија универзитету, а већ 10 година је гостујући професор на Академији Светог Владимира у Њујорку. Члан је многих комисија при Синоду Православне Цркве у Америци. Био је први председник Канадског Савеза Цркава. Организовао је много конференција и округлих столова на тему Иконологије и литургичког богословља. Проф. Шнајдер је истакнути богослов и иконолог, а најпознатија су му истраживања о Иконама као методу богословствоања, о иконологији празника Цркве, о иконолошком представљању монашке теологије, о саборности из иконографије.
Горан Јанићијевић је на веома синтетичан начин говорио на тему Архетип пећине и питање четврте димензије у синкретичкој и ранохришћанској уметности, уз консултовање античких философа и Светих Отаца.
Ђакон Ивица Чаировић је говорио на тему Црквено градитељство у Кентерберију у VII веку, анализирајући градитељство у оквиру и ван зидина града, да би закључио предавање чињеницом да је римска мисија успела да формира и нов начин градитељства, уз нов начин богословствовања у англо-саксонској Енглеској.
Другу сесију је предводио Предраг Миодраг, као модератор, а први говорник био је Едан Харт, иконописац из Енглеске. Његово предавање је носило назив Фреске и мозаици у савременим црквама, а он је на примерима савременог живописа на Западу српској јавности истакао да је савремени живопис свуда у свету исти само у случају да сви поседујемо богословско знање а да је у исто време, живопис прожет библијским контекстом.
Едан Харт је иконописац и теоретичар црквене уметности из Енглеске. Живописао је око 700 икона. Написао је на десетине студија о иконографији, екологији и православној духовности. Имао је четири самосталне изложбе, а оснивач је курса иконописања и фрескописања при Школи традиционалних уметности Принца Чарлса. Учио је иконописање у Грчкој - на Аристотеловом универзитету у Солуну, и Русији, а две године је живо у светогорском манастиру Ивирону. Написао је уџбеник Технике иконописања и фрескописања. Предавач је по позиву на Оксфорду и Кембриџу.
Јереј др Зоран Ђуровић је говорио на тему Минуције Феликс: хришћанство без храма и светих слика? уз коришћење одломака из дела овог Оца Цркве и анализирајући његово учење.
Георгије Пименов је надахнуто и врло аналитички говорио на тему Техника иконописања од XII до XV века), али не само у контексту историје уметности већ и у контексту богословља.
Иконописац Георгије Пименов, професор црквене уметности на нституту историје религије и црквених уметности и, на Православном народном универзитету у Санкт-Петербургу. Поред педагошког рада води и курсеве рестаурације икона. Председник је секције иконописаца Петроградског удружења уметника. Од 1992.г., по благослову Московске и Константинопољске Патријаршије ради на Светој гори на обнови фрескописа и икона у монастиру Пантелејмону; изучава технику живописа у ман. Ватопеду, Симонопетри, Зографу, Вел. Лаври, Симонопетри, Кареји, скиту Св. Ане, као и у богатој ризници икона манастира Хиландара.
Учествовао је у рестаурацији Валамског и Тихвинског манастира у Русији, затим подворја РПЦ у Константинопољу; фрескописању Преображенског сабора у Оптиној Пустињи и у Новодевичјем манастиру у Петрограду. Многе иконе које је насликао налазе се у црквама Русије, Грчке, у Јерусалиму,Финској и у приватним колекцијама.
Виолета Цветковска Оцокољић је одржала предавање на тему Улога сликане архитектуре на фрескама манастира Дечани: Успење Богородице, уз илустровање свога истраживања примерима. Јереј мр Жељко Ђурић је говорио на Фотографија и(ли) икона, са културолошко-богословског аспекта. Предраг Миодраг је одржао предавање на тему Почеци сликаних антиминса уз истицање примера из ризнице манастира Мораче. Мирјана Лукић као пројектант највећег гробља на овим просторима говорила на тему Једно архитектонско решење - гробље Орловача (у духу градитељства српске сакралне архитектуре). Димитрије Петалас је био оправдано спречен да дође на скуп, али ће његово предавање на тему Манастир Зербица бити објављено у зборнику. На крају је Илија Марчетић говорио на тему Стари римски Апијски пут (Via Appia Antica) као сведок ранохришћанског верског и уметничког наслеђа.
Извор: www.akademijaspc.edu.rs
