Место српске духовне баштине Косова и Метохије у европској култури

Данас је у Сава центру, у Београду, одржан Округли сто на тему Место српске духовне баштине Косова и Метохије у европској култури. Организатори овог скупа били су Министарство вера и Министарство за Косово и Метохију, а модератор је био проф. др Милан Брдар, државни секретар Министарства вера.

Свечани део овог значајног скупа отворио је Радомир Наумов, министар вера Републике Србије. У краћем, али језгровитом, излагању, Министар је истакао да је циљ Округлог стола да се још једном скрене пажња на културно-историјска богатства и духовну баштину Срба на Косову и Метохији. Тим што баштинимо толика блага на балкаснким просторима показујемо да је Србија део Европе и европске заједнице народа још од Средњег века. На крају, пошто је наше културно-историјско наслеђе део европског апелујемо на све да буде сачувано. Затим је у одсуству министра за Косово и Метохију, говорила гђа. Алендер, заменик министра, истакла да је српска културна баштина јединствена на свим просторима где су живели и гд живе Срби. Нажалост, савремени тренутак је такав да своје морамо сами да чувамо и да молимо Европу и свет да нам помогне у томе, али нас они слабо разумеју. Допринос овог скупа биће тај да нас сви боље разумеју и схвате, јер је српска култура неотуђив камичак у мозаику светске културе. Уједно је отворена изложба Српско културно наслеђе Косова и Метохије,аутора мр Гордане Марковић, начелника Одељења за културу Министарства за Косово и Метохију. Затим је приказан много пута награђивани документарни филм Чувари тишине, о животу у манастиру Високи Дечани.

Радни део Округлог стола отворио је Преосвећени Епископ рашко-призренски Г. Артемије који је као сведок дешавања на Косову и Метохији од доласка КФОР-а и полицијских снага Међународне заједнице говорио на тему После осам година; сећања и сведочанства; посебно истичући погром Срба (17. марта 2004) и тешке, нехумане услове за живот 130.000 Срба који тренутно живе на Косову и Метохији (250.000 Срба је протерано само 1999. године).

Затим је врло живо и значајно предавање одржао др Славенко Терзић, научни саветник Историјског института САНУ, на тему Српска баштина Косова и Метохије у очима европских истраживача; уз приказивање старих карата Старе Србије путем видео бима, наглашавајући да је Косово и Метохија увек била територија неодвојива и нераздељена од српске државе, али уз жаљење што је у последњих двадесетак година дошло до развоја неких историјски неутемељених идеја, које долазе са Запада и имају за циљ да погрешно обавесте јавност, како Албанци потичу од Дарданаца и како су они увек били на Балкану. На крају, неспорна је чињеница да је српска духовна баштина надахнула многе европске уметнике да стварају дела на тему косовског боја или српски православних манастира и цркава на Косову и Метохији.

Гост из Белорусије, проф. др Иван Чарота је говорио на тему Косово као колевка и ризница духовности - поглд источних Словена. Он је, као председник Белоруско-српског друштва пријатељства и аутор књиге Косовска битка траје (2000) говорио о односу источних Словена, посебно Белоруса, према Србији, Косову и Метохији и духовној баштини Срба на тим просторима.

Реферат на тему Косово и Метохија - химна српског културног наслеђа изговорила је мр Гордана Марковић, уз предстваљање изложбе која је била постављена у сали.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски, Архиепископ цетињски, Г. Амфилохије говорио је врло надахнуто на тему Христолика косовска рана. Он је много пута био живи сведок страдања српских хришћана на Косову и Метохији. Сахрањивао је многе које су пострадали на српској Голготи - Косову и Метохији, био је сведок разарања цркава и манастира. Предавање Митрополита Амфилохија је било живо, проживљено сведочење и узвишена молитва Господу Исусу Христу да зацели христолика косовска рана и да Љубав победи силу мача.

Следећи гост-говорник на овом Округлом столу био је др Алексеј Лидов, директор Истраживачког центра за источну хришћанску културу у Москви, који је говорио на тему Косово - поље посуто споменицима. Аутор књиге Косово - православно хришћанско наслеђе и савремена катастрофа, још једном је подсетио на декаденцију савременог западног друштва и на последице те катастрофе кроз призму страдања невиног народа.

Др Срђа Трифковић, историчар и директор центра за међународне односе Рокфорд института, САД, надовезао се на претходно излагање и говорио је на тему Корени западног анимуса: Косово и Метохија као симбол анти-постмодернизма. У овом реферату кључна мисао је страдање невиних на Косову и Метохији.

Гост из Сједињених Америчких Држава др Џејмс Џорџ Џатрас, као директор Америчког савета за Косово и Метохију говорио је на тему Амерички поглед на духовну баштину Косова и Метохије и проблем у вези са политиком САД-а, и истакао је основне проблеме политике америчке администрације у вези са решавањем питања Косова и Метохије.

Др Ђорђе Јанковић је говорио о Сведочењу археолошког наслеђа од IV до XI столећа Косова и Метохије, и нагласио да све савремене тзв. теорије, које долазе са Запада, у вези са постојањем албанског народа на косовско-метохијским просторима падају у воду пред сведочанствима археолошких истраживања на тим просторима.

Сажето и језгровито предавање на тему Културно наслеђе Косова и Метохије одржао је др Радмило Петровић, шеф Катедре за историју уметности Филозофског факулета у Косовској Митровици.

Др Љиљана Стошић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, надахнуто се надовезала на претходну тему рефератом који је насловљен: Јединственост фресака и икона у српским манастирима и црквама на Косову и Метохији.

Др Лидија Амиџић, директор Завода за заштиту природе Републике Србије, говорила је на тему Природна баштина Косова и Метохије.

Проф. др Валентина Питулић је говорила на тему Религијски аспект у народним умотворинама са Косова и Метохијеу европском контексту.

На крају је свој реферат Песник и конзул Милан Ракић и духовна баштина Косова и Метохије у европском контексту, изговорио мр Јован Пејчић.

У дискусији је истакнута потреба организовања Округлог стола на ову тему, због савременог тешког тренутка у коме се налазе Срби на Косову и Метохији. Сви говорници се слажу да је овај округли сто оправдао свој циљ, а то је да се светска јавност још једанпут подсети на важност српсксог наслеђа и непрекинуту нит српског постојања на косовско-метохијским происторима која је осведочена манастирима и црквама чији су ктитори били српски цареви, краљеви, кнезови и деспоти.

На крају је истакнутo да за сагледавање ове проблематике није довољно да сагледавамо културно-историјски моменат, већ је потребно да истакнемо и Србе који тренутно живе и раде на Косову и Метохији у нехуманим условима, у највећем кућном притвору на свету. Управо због свих тих људи којима су елементарна људска права ускраћена са овог Округлог стола у свет је послата порука да је место српске духовне баштине Косова и Метохије у европској и светској култури!

Ивица Чаировић