Михајло Пупин, српски научник светског имена

Данас се навршава 154 године од рођења Михајла Пупина, српског научника који је светску славу стекао проналаском "Пупинових калемова" који су омогућили пренос електричних сигнала на велике даљине.

Подстакнут анексијом Босне и Херцеговине од Аустро-Угараске Пупин је почео политички ангажман и од тада је, ослањајући се на ауторитет светски угледног научника, бранио српске интересе. Од 1911. године био је и српски генерални конзул у Њујорку. Био је и одличан популаризатор науке, док је за аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" 1924. године добио је Пулицерову награду за књижевност.

На пут великог научника који је свет задужио са 24 патента из области електротехнике кренуо је из Идвора у Банату, где је рођен у земљорадничкој породици Косте и Олимпијаде, као једно од десеторо деце.

У Идвору је кренуо у српску основну школу, потом у немачку школу у Перлезу, а онда прелази у Панчево где завршава Грађанску школу и Реалку.

У јесен 1872. године Пупин одлази у Праг на даље школовање, одакле се за мало није вратио кући да остане на земљи, од чега су га одвратиле мајка и сестра.

Пупин напушта Праг и Европу и са 20 година одлази у Америку, у Њујорк где је са изузетним успехом стекао диплому Колумбија колеџа и као одличан студент добио стипендију за студије математике и физике на чувеном Кембриџу у Енгеској.

Одатле је отишао у Берлин, где је докторатом из физичке хемије ставио тачку на школовање, а отпочео плодотворан рад који је резултирао са 24 патента, углавном из телефоније, телеграфије и радио-технике.

Светску славу и иметак стекао је проналаском "Пупинових калемова - поступка и елемената" који су омогућили пренос електричних сигнала на велике даљине, а тај поступак њему у част назван "пупинизација".

Осим што је био великан науке, Пупин је био и велики родољуб. Био је један од оснивача и дугогодишњи председник "Српског народног савеза" у Америци.

По завршетку Првог светског рата учествовао је на Париској мировној конференцији и као пријатељ америчког председника Вилсона много учинио за добробит Србије.

Од тада је осам пута посетио завичај и основао низ фондова за помоћ српској науци.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор на 18 универзитета. Два Пупинова ученика су добитници Нобелове награде.

Пупин је био је ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка, са којом је имао ћерку Барбару. Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку где је и сахрањен.

Извор: РТС