Мирољубива коегзистенција религија
У религиозно-политичкој загрејаној клими савременог света питање које се односи на мирољубиву коегзистенцију религија добија нови значај. Лесингова парабола о прстену (Ringparabel) јесте централни текст о толерантности и разумевању између јудаизма, хришћанства и ислама. Лесинг премешта сукоб о правој религији на ниво сукоба о добру. Ова књига осветљује степене ове параболе о трима прстенима, чије је порекло још у једној Бокачовој новели из ”Декамерона”, коју је Лесинг у својој драми ”Натан мудри”, креативно прилагодио у традицији средњевовних дијалога.Да ли је Лесингова парабола о прстену, настала у контексту просветитељства и данас парадигма иренизма и хумане праксе између трију религија.
О овоме су дискурзивне аргументе укрстили у прилозима за ову књигу: Јан-Хајнер Тик, Јан Асман, Миха Брумлик, Кристијан Данц, Валтер Андреас Ојлер, Рајнхолд Грим и други проминентни аутори трију религија. Лесинговa параболa о прстену - која је настала средином 14. века, коинцидира са временом оснивања универзитета у Бечу (1365). То је и био разлог што су се приређивачи одлучили да тему симпосиона посвете овој Лесинговој параболи.
У узаврелој савременој религиозно-политичкој клими поставља се питање мирољубивог саживота као централно питање: атентатима у Паризу, Копенхагену, Берлину постало је накнадно јасно да је ”терор у име Божје” доспео у Европу. Слика ислама прети да кроз исламистички екстремизам буде трајно оштећена. Као противреакција све учесталије се шире исламофобне тенденције у западном друштву. Али и антисемитизам је - 70 година након ослобођења Аушвица - у забрињавајућем расту. Отуда је у овом све заоштренијем духу времена разумно подсећати на чињеницу да без компромиса и узајамног респекта не може бити мирољубиве коегзистенције религија у глобалном свету.
Уместо игнорантности ваља неговати толерантност кроз интер-религиозни дијалог - могао би гласити резултат овог сипосиона који је уједно био повод и прослава оснивању универзитета у Бечу.
протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен
