Могућност превазилажења јаза између друштвено-хуманистичких и природних наука у улози холографије

Учешће Бојана М. Томића из Института за мултидисциплинарна истраживања на Првом научном симпозијуму са међународним учешћем „Теорија и пракса науке у друштву: од кризе ка друштву знања“ са обележавањем четрдесетогодишњице катедре за наставу хемије, на Хемијском факултету Универзитета у Београду, од 14. до 16. новембра 2012. године

Саопштење колеге Бојана Томића под насловом „Мултидисциплинарност светлости као теме од значаја за друштво“ представљало је значајан и драгоцен прилог говору о мултидисциплинарности у науци која је, у средини у којој живимо, често потцењен методолошки приступ. Средишна тема прилога био је пројекат о светлости у црквеној уметности реализован у периоду 2008–2011. на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију.

Светлост као један од најкомплекснијих појмова које човечанство познаје, права је тема за расправу о могућности разумевања једног феномена који је, зналачки следећи и историјску перспективу, колега Томић најпре представио као метафизички феномен чије су се значење, суштина и разлог промишљали од времена у коме су се рађале прве, данас познате, културе и цивилизације. Тиме је истакао древни религијски контекст у коме је она тумачена, да би нагласио њену улогу и у иконопису, чиме је демонстрирао трајање симболичких вредности светлости и њене незаменљиве улоге у човековом свеукупном постојању до данашњег дана. Отуд је, подсетио је овај аутор у својој презентацији, светлост постала и предмет бављења хуманистичких и друштвених наука. Одмах потом, у већ наглашеном историографском приступу, колега Томић је начинио обрат и истакао следећи корак у развоју цивилизације који се огледао у разумевању светлости као предмета природних наука. И баш у том приступу теми, резимирајући историју разумевања природе светлости, колега Томић је понудио могућност за коришћење светлости, онако како је они чија је научна специјализација далеко од природних наука, физике на првом месту, никако не разумеју. Наиме, понудио је могућност превазилажења јаза између друштвено-хуманистичких и природних наука управо у улози холографије као савременог „изума“ који поседује многоструки потенцијал корисне допуне апстрактним појмовима који су предмет друштвено-хуманистичких наука. Овде, иако колега Томић о томе није изричито говорио, истичемо имплицирано разумевање значаја „слике“ или „представе“ за наш доживљај стварности и њено тумачење. Ипак, колега Томић није оставио могућност за необавештеност друштвено-хуманистичке заједнице, већ је инсистирао на препознавању и појма и феномена светлости у свој његовој пуноћи и богатству, у чему је видео остварење мултидисциплинарности у научном приступу и побољшања образовног процеса у целини.

Саопштење колеге Томића је изазвало веома занимљиву и живу расправу о концепту и природи светлости при чему је колега Томић зналачки одбранио тезу о могућности мултидисциплинарног приступа овој надасве сложњној теми, демонстрирајући озбиљност и дубину свог научног захвата.

Др Ангелина Милосављевић,
ванредни професор Историје уметности

Извор: Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију