Молитвено сећање на Блаженопочившег Епископа Данила Будимског
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, и у име Његовог Високопреосвешетнства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Његово Преосвешетнство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријархов, служио је данас у цркви Ваведења Богородичиног у храм, у манастиру Ваведење у Београду, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење шесторице свештеника и двојице јерођакона и ђакона. На крају Литургије, Преосвећени Владика је служио парастос Блаженопочившем Епископу Данилу Будимском.
У беседи, Преосвећени Епископ Атанасије (Ракита) надахнуто је говорио о блажене успомене Владики Данилу, првенствено као богословуСрпске, а затим и Васељенске Православне Цркве. Владика је истакао да нас је и овом приликом Епископ Данило скупио да се заједно мпомолимо Господу. Говорећи о његовом великом раду на мисионарском пољу, а затим и о сталном духовном раду Владика је изразио срећу и радост што је лично познавао Владику Данила, а затим и сви ми који смо дошли да га се сетимо у молитвама. Његов труд на пољу мисије се огледао како на унутрашњем пољу деловања, дакле, међу православним, тако и на спољашњем пољу, односно међу инославним и нехришћанима.
Владика Атанасије је истакао да је Владика Данило био један од ретких богослова прошлог века који је учествујући на скуповима на нашим просторима, али и у целом свету, успео да својим беседама и животом привуче велики број људи и да утиче на њих. Говорећи о даровима, Владика Атанасије је истакао да је Епископ Данило од Бога добио дар смирења и да је кроз његов лик и живот Бог свима нама показао да свако искушење може да се превазиђе ако будемо имали довољно смирења. Као ученика о. Георгија Флоровског, Владика Атанасије је и Епископа Данила ставио у ред највећих богослова XX века, јер је он искусио и препознао, а затим и живео, светоотачки. Он је опитно осетио сву љубав Свете Тројице и угледао се на такву љубав и преносио је својим ближњима. То је била почетна тачка сваког његовог даљег богословског созерцавања и учења. Иако није написао много, оно што је написао Владика Данило снажно је и утицаће на све генерације српских богослова.
Упоређујући га са Василијем Великим чије свако дело остаје уткано у свевасељенско православно богословствовање, Владика Атанасије је заблагодарио Богу Творцу што је познавао Епископа Данила и што се учио од њега. Епископ Данило је сада прибројан угодницима Божјим и сада је у ширем смислу и српски и свесветски богослов и исповедник вере у Васкрслог Господа. На крају беседе, Владика се захвалио и високопреподобним игуманијама Анастасији и Макарији, манастирима Ваведењу и Соколици, које се сваке године побрину заједно са својим сестринствима да се на достојан начин молитвено сете Блаженопочившег Владике и да заједно заблагодаре Господу.
