Монах мр Павле Кондић: Духовно-историјски коријени Ћирилометодијевске мисије
У четвртак, 1. августа 2013. године, монах мр Павле Кондић у цркви Светог Рока у Доњој Ластви одржао је предавање „Духовно-историјски коријени Ћирилометодијевске мисије“, у оквиру „Молитвених дана Светој браћи Ћирилу и Методу“
Магистар Павле Кондић, монах је Српске Православне Цркве и члан је братства Цетињског манастира. Рођен је у Београду 1966. гдје је окончао академско образовање на Одсјеку за историју Филозофског факултета. Магистрирао је црквену историју на Теолошком факултету у Београду, а специјализацију из исте области завршио је на Теолошком факултету Универзитета у Оксфорду. Као аутор и уредник објавио је до сада 14 књига из црквене историје, а такође и велики број научних расправа и чланака. Учествовао је на више научних скупова из области црквене историје, архивистике и библиотекарства. До одласка на стручно усавршавање у Енглеску, предавао је црквену и општу историју на Богословији Светог Петра на Цетињу. Управник је Архива и Библиотеке Митрополије Црногорско-приморске на Цетињу.
„Већ од краја 9. вијека, када је расцвјетана Ћирилометодијевска мисија међу Словенима, најприје Западним а потом и Јужним, преко рада њихових ученика – Петочисленика: Климента и Наума, Горазда, Саве и Ангеларија, ушли су Ћирило и Методије у богослужбену сферу Источне, Православне цркве, са највишим признањем које им је додијељено титулом „равноапостоли“, тј. једнаки апостолима по вриједности мисијске дјелатности. Да би се могли постићи тако значајни успјеси у мисионарском раду христијанизовања народа другог језика и културне традиције, треба погледати на духовне и интелектуалне коријене солунске браће“, рекао је предавач Кондић. У наставку је пратио развојну путању словенских равноапостола, од родног Солуна, преко горе Олимпа и монашких центара у којима су се духовно формирали, до мисије њихових ученика – Петочисленика. На крају првог дијела предавања, мр Кондић приказао је примјер богослужбеног поштовања Солунске браће у Православној цркви показавши снимак богослужбеног текста на црквенословенском језику.
У другом дијелу излагања, монах Кондић навео је низ савремених примјера Ћирилометодијевске баштине у Српској православној цркви. Навео је, као занимљивост, истовремено грађење католичке цркве у Београду и православне у Љубљани, посвећених Светој браћи. Уз то, навео је и постојање споменика, основне школе и улице у Београду под називом Ћирила и Методија. Низ примјера довршио је приказом настанка парохија у Малмеу (Шведска) и Нубергу (Њемачка). Посебну пажњу посветио је настанку духовног центра манастира Ћириловац код Колашина (Црна Гора). На крају предавања, мр Кондић цитирао је свога духовног поглавара, Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, да се сва Црква моли кроз стољећа за јединство цркава Божијих у свијету, али да би то јединство могло бити обновљено, неопходно је да се обнови јединство вјере. „Ако се не вратимо сви заједно (хришћани Истока и Запада) тој изворној вјери светих отаца, васељенских сабора…, светих Ћирила и Методија, просвјетитеља словенских, које су, са пуним правом, и римске папе прогласили за сузаштитнике Европе, ако се не вратимо том коријену светом и не зацијелимо у себи ту рану и ако се не вратимо свим срцем и свом душом смирењу Духа Светога и Његовој љубави, која је извор сваке љубави и истинског заједништва међу људима, онда неће бити могуће никада да се тај свети хитон Цркве Христове поново обједини“,
Главна мисао водиља организатора ових сусрета у Години вјере, призиви су светог Ћирила: „Почујте сви словенски народи, почујте Ријеч која долази од Бога, Ријеч која храни душу, Ријеч која води к спознању Бога!“ и „Боже сачувај моје стадо (Словене) да буде вјерно светој вјери (…) и сједини их све у јединству!“. На тај начин жели се градити мост између западне и источне хришћанске традиције, те спроводити богочовјечански екуменизам.
Предавање је изазвало веће занимање, независно од црквене припадности слушалаца. Сусрет је модерирала жупљанка магистар теологије Ива Дековић.
Радио Дукс
Извор: Митрополија црногорско-приморска
