Монографија „Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу 1900 – 2010.“
Поводом 110 година од освећења никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког у петак, 8. октобра 2010. године, у Црквено-народном дому у Никшићу одржана je духовна академија и промоција монографије „Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу 1900. - 2010."
Духовну академију, организовану поводом обиљежавања стотину десетогодишњице од освећења Саборне цркве Светог Василија Острошког, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. У свом поздравном слову Преосвећени владика је пожелио добродошлицу Епископу банатском Г. Никанору, „чије трудове и архијерејску жртву, коју је приносио Господу, служећи у Црној Гори, народ са љубављу и поштовањем помиње", а свештенству и вјерном народу Никшића честитао јубилеј Саборног храма, пожеливши да се што чешће сабирају у овој светињи, подигнутој у слави Богу, а на част Светом Василију.
- Честитам овај јубилеј вјерном народу, који се редовно сабира на Света богослужења у нашем Саборном храму; и граду Никшићу којем је ова светиња духовно покровитељство и најљепши божанствени украс. Ова црква има прекрасну предисторију и још свјетлију историју. Настала је из памћења нашег народа на немањићке светиње у Никшићу, на манастир Светог великомученика Димитрија, у којем је столовао Свети Василије Острошки. Ту свијест је његовала и црква Светог Петра и Павла, чувајући вјеру у нашем народу. Из те вјере, а нарочито из жртве јунака који су пали за вјеру, част и своје отачаство, никла је ова светиња, молитвама Светог Василија Острошког, јер Светац Божији, отишавши у наручје Божије, није престао да штити свој народ, него је, још више, своју небеску заштиту и покровитељство показао према својој пастви. Његовим заступништвом и у његову славу је подигнута прекрасна Саборна светиња у Никшићу.
На историјат никшићке Саборне цркве и догађајима везаним за овај дом Господњи, који је краљ Никола подигао у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке, изгинуле за Крст часни и слободу златну, у рату за ослобођење од Турака, осврнуо се професор Миомир - Бели Ковачевић, чији текст посвећен историји Епархије будимљанско-никшићке је заступљен у монографији. Он је казао да је послије разуре српског царства дио светосавског народа избјегао у Црну Гору и Херцеговину, гдје су „претекли Срби" достојанствено носили најкоротнију капу међу трагичним народима, дубоко посвећени косовском завјету.
- Црна Гора је судбину Херцеговачког устанка, с правом доживљавала као питање даљег опстанка. Књазу је било јасно да се без добитка Херцегове земље урушава државно-политичка будућност Црне Горе. У ослободилачком рату од 1876. до 1878. Црногорци и Херцеговци су саставили ниску сјајних побједа које су задивиле слободољубиви свијет. Издавајам побједу остварену под Острогом јуна 1877. када су Црногорци и Херцеговци, испод Свечевог ковчега, за „девет крвавих дана" прегли сви до једног да изгину. Међутим, и поред величанствених побједа у ослободилачком рату српски народ се суочио са чињеницом да није остварен крајњи национални циљ, јединствене државе. Ипак, српски свијет није заборавио труд над душом, првом Господњом њивом коју је узорао Свети Сава, па је на темељима тврде вјере и народног поуздања подигнута ова Саборна црква, посвећена Светом Василију и на спомен јунацима који су својом жртвом заслужили трајно сјећање.
О архитектури никшићке Саборне цркве, на промоцији у Никшићу, говорио је архитекта Небојша Аџић, такође један од аутора у монографији, објављеној поводом прослављања стодесетогодишњице Храма. Током педесетогодишње владавине, запажа Аџић, књаза Николе I Петровића Његоша обновљено је 12 манастира и саграђена 2 нова, а на старим темељима, углавном, саграђене 163 цркве, и 112 обновљено. Период његове владавине, у историјској анализи, је трећи период хронолошког развоја православних цркава у Црној Гори.
- Пројектант цркве је руски архитекта Михаил Тимофеевич Преображенскии, кога је одабрао Свети Синод Руске Православне Цркве. Изузетна креативна личност, са богатом биографијом, аутор јавних и вјерских објеката у Москви, цркве у Ници, Фиренци, Бечу, Софији, Буенос Аиресу. У својим пројектима се ослањао на традиционалне руске узоре, али је код пројекта Саборног храма у Никшићу показао квалитет правог архитекте, који се уклапа у историјски, културолошки, традиционални карактер поднебља у коме ствара и Саборну цркву пројектовао по узору на византијске цркве основе уписаног крста, са куполом на пресјеку сводова главног брода. Цјелокупан утисак унутрашњости цркве у својој пропорционалности, просторности, наглашеном централном куполом, изванредно обрађеним каменим луковима, који се рачвају на све четири стране стубаца, и стварају динамику простора, ремек дјело, камени иконостас од бијелог и зеленог јелинског мермера, дар Андрије Сингроса са острва Хиос. Иконе су дар Светог Синода Руске Цркве, а позлаћене царске двери је израдио познати иконописац, монах Василије Ђиновски из Подгорице.
У представљању монографије „Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу 1900. - 2010." учествовао је и јереј Слободан Јокић, старјешина никшићког Храма, иначе уредник промовисаног дјела. Свештеник Јокић је рекао да је овај Храм подигнут да се у њему служи Света Литургија, да се у њему сусрећу Бог и човјек, вријеме и вјечност, створено и нестворено, да се у њему приносе дарови за живот свијета, а тај сусрет наставиће се и у Царству Небеском.
- Плод тих дарова је и ова монографија. Њу су правили они којима је никшићка Црква темељ постојања, који су се у њој родили и који у њој одрастају и у њој живе. Уводно слово и благослов за штампање дао је владика Јоаникије. У богословско-историјском дијелу о човјеку Богочовјека Христа „Свети Василије Острошки" протојереја Радована Биговића, видјећемо шта су светитељи и светост. У публицистици из времена освећења, које доносимо у овој књизи, сазнаћете какву је радост у живот људи унијела новоизграђена Црква. И поезија је нашла своје мјесто у монографији. Двије старе пјесме књаза Николе и десетерац писан за ову прилику Блажа Даниловића. Видјећете старе фотографије Храма и Никшића, од којих се неке први пут објављују, захваљујући приватној колекцији Жељка Шапурића и архиву Саборне цркве. Новије су дјело Раџе Живковића, фото-студија ММ и г. Шапурића. Ђакон Никола Зечевић и Никола Кадовић дали су највећи печат овом дјелу које су опремили, дизајнирали и припремили за штампу. За лектуру и коректуру задужен је био ђакон мр Никола Маројевић, а ту су и сарадници о. Данило Зиројевић и Мирко Вукотић. Радом на монографији жељели смо да исправимо неправду према покојном проф. Милану Савићевићу који је пуно писао и сакупио највише материјала о Саборној цркви, али, на жалост, тај материјал и то стваралаштво нам није било доступно због неразумијевања дијела породице пок. професора. Да поменемо и породицу Николе и Сање Перваз из Новог Сада, који су из своје љубави према Светом Василију омогућили да се одштампа ова књига, казао је у свом обраћању јереј Слободан Јокић.
Духовну академију употпунили су: клавирски дуо Гордана Бјелетић и Тамара Томановић, црквени хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, одломке из монографије читао је глумац Сретен Митровић, а програм је водио Радинко Крулановић.
Академију, организовану поводом обиљежавања стотину десетогодишњице од освећења Саборне цркве Светог Василија Острошког, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. У свом поздравном слову Преосвећени владика је пожелио добродошлицу Епископу банатском Г. Никанору, а свештенству и вјерном народу Никшића честитао јубилеј Саборног храма, пожеливши им да се што чешће сабирају у овој светињи, подигнутој у слави Богу, а на част Светом Василију.
О историјату никшићке Саборне цркве и догађајима везаним за ову светињу, коју је краљ Никола подигао у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке који су своје животе дали за крст часни и слободу златну у рату за ослобођење од Турака, говорио је професор Миомир - Бели Ковачевић.
Према ријечима архитекте Небојше Аџића на простору Никшића и његове околине живот се континуирано организује више од двије хиљаде година. Никшић је значајан транзитни центар још из времена Римљана, па Илира, Словена, потом немањићког доба, отоманске империје и све до данашњих дана. Ипак, изградњом Саборне цркве Светог Василија Острошког на Петровој главици прије 110 година, Никшић добија свог заштитника и своју будућност, истакао је Аџић.
У представљању монографије „Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу 1900. - 2010." учествовао је и јереј Слободан Јокић, старјешина никшићког Храма, иначе уредник дјела, које је објављено недавно управо поводом обиљежавања овог значајног јубилеја.
Вече су наступима употпунили: клавирски дуо Гордана Бјелетић и Тамара Томановић, црквени хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, одломке из монографије читао је глумац Сретен Митровић, а програм је водио Радинко Крулановић.
Извор: Саборна црква у Никшићу
