Мултиталент из Тоскане
”Леонардо да Винчи: Прва наука међу наукама” (“Leonardo da Vinci. La scienza prima della scienza”)
Поводо 500-годишњице смрти Леонарда да Винчија организоване су многобројне изложбе и објављено небројено биографија, илустрованих монографија о епохалном делу овог генија. У Риму је у Scuderie del Quirinale у сарадњи са библиотеком Ambrosiana и Националним музејем за науку и технологију у Милану, одакле и потиче Калуди Ђорђоне, куратор (приређивач изложбе), организована ова изанредна изложба.
Изложено је преко 200 експоната у различитим тематским секцијама, те се посетилац може упуштати у детаље онога што је овај геније из села Винчија у техничком смислу иновативно конструисао: машине за велика градилишта, за ратна војевања, открића у области продукције, вазда спајајући фантазију и снове коз конструкцију. Ту су и многи Леонардови рукописи са скицама и плановима о иделаном граду и елаборатима о иригационим системима. Ту су међу експонатима и Леонардови оригинални радови.
Изложба је детаљна рефлексија о уметности научника, и научнику у уметности – он је сликарство разумео као науку -, који је уједно био и човек свога времена. Његова жеља за знањем, његова способност за директним посматрање природних феномена, које је он премеравао емпиријским методама, способност да сједини уметност и науку, остаће у својој продуктивности јединственау историји уметности и технике. Посебност ове изложбе се састоји и у томе што је посетилац у прилици да упоредо сагледава узрастање техничких изума на прелазу 15. у 16.век, при чему су Леонардови проналасци контекстуализовани у историју технике. Тако су проналасци његових савременика једнако изложени, чиме се постиже упоредни поглед у научну техничку културу ренесансе. Ту су 10 страница чувеног Codex Atlanticus, значајна збирка Леонардових цртежа која се може компаративно сагледавати са рукописима хуманиста и инжењера ренесансе, као и штампаних књига из његове библиотеке.
Изложба о ренесансном ствараоцу је структурисана у 10 секција на два спрата музеја. Ту се могу видети почеци обдареног дечака из села Винчи и његов интелектуални развој и духовно окружење његовог времена, како са учитељима, тако и са пријатељима и супарницима-конкурентима, који су и сами имали сличне генијалне идеје. Изложбена архитектура је конвенционална, концентрисана на витрине, ритмизована плановима и моделима. Кранови, машине за ткање, алат, дизалице, архитектонски модели, као и модели летилица као врхунац изложбе.
Многи савременици и учитељи су утицали на Леонардов развој. Након почетног интересовања за физику, тада га је сликар, вајар и архитекта Франческо ди Ђоро Мартини, који је превео Витрувијеву „De Architectura“, упознао са тајнама перспектве и пропорција. Без посебног устручавања Леонардо је своје знање и иновативни таленат продавао као градитељ фортификација, војних одбрамбених утврђења, као и убојитог оружја које подсећа на Science-Fiction, ратни арсенал и некаква борбена кола која подсећају на данашњи тенк. Има нечег можда патетичног у изразу којим плакат за ову изложбу рекламира: „Mostra di Leonardo e delle Invenzioni Italiane“, што, чини нам се, инструментализовано уклапа у дух десничарског популизма официјене политике данашње Италије. Свеједно, ова изложба је један веома оригиналан и плодан омаж којим се вечни град одужује генију свих генија у сећању на 500-годишњицу његовог одласка у вечност.
Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)
