На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

Након династичке смене на трону Краљевине Србије, први крунисани Карађорђевић је учинио посету манастиру Хиландару. Иако се у архиви манастира Хиландара чувају писма вожда Карађорђа, која сведоче о његовој бризи за овом светињом, краљ Петар I Крађорђевић је први члан те династије који је походио Свету Гору.

Иако на први поглед исти, дочек краља Петру је био доста свечанији од дочека краља Александра Обреновића. Кључни разлог за такво понашање монаха била је промена националне структуре хиландарског братства. Остало је у историји забележено да приликом посете краља Александра, у самом Хиландару није било ни једног његовог портрета док су у свим званичним просторијама висили портрети чланова бугарске династије. Чак постоји сведочење о жалби грчког Митрополита Софронија српској делегацији у Солуну, како у Хиландару свуда висе слике бугарских монарха, њихових жена и деце, те да се и на Литургији спомиње бугарски кнежевић Борис. Свега десетак година касније стање у манастиру је било доста измењено. Додуше, највећом заслугом управо краља Александра Обреновића. Већ на самој капији, између лукова ловором украшених стајао је велики портрет новог српског монарха. Тако је било и у манастирским конацима.

Иако је краљ Петар на трон ступио још 1903. године, посету Хиландару је учинио тек 1910. године. Због свирепог начина (убиство 128 чланова династије Обреновић) на који је дошло до династичке смене у Србији, нови монарх је имао потешкоћа око међународног признавања, пре свега од европских династија. Када је 1910. напокон изборио своје међународно признање отпочео је своје иностране посете. Тако је након посете Петрограду, Москви и Цариграду, уследила и посета манастиру Хиландару. Српски конзул у Солуну Живојин Балугџић договара са хиландарцима детаље око краљеве посете. Поред формалног договора око датума посете, те броја краљевих пратиоца, конзул преноси манастирској управи и Краљеву молбу да његов смештај у манастиру буде што скромнији у складу са светогорским начином живота. Такође, конзулат се ставља манастиру на располагање око плаћања свих трошкова Краљевог дочека. Сабор стараца манастира Хиландара је овим поводом одржао ванредну седницу предузимајући све што је потребно за дочек српског суверена. Манастирски сабор је упутио и позив осталим светогорским обитељима да својим изасланицима узму учешћа у дочеку српског Краља. Ова посета краља Петра Хиландару, на Светој Гори је схваћена као одлучност нове династије да настави започет посао краља Александра Обреновића у решавању Хиландарског питања.

Да је у самом Хиландару српска струја већ преузела управу над манастиром сведочи и то што је уочи доласка краља Петра Хиландар у братство примио два српска монаха (Гаврила Дожића и Митрофана) и замонашио још осам српских искушеника. У тренутку Краљеве посете, хиландарско братство је бројало 118 монаха и 12 искушеника.

Краљ је на светогорску обалу стигао 28. марта 1910. директно из Цариграда, бродом „Ердогул“. Државнички дочек, од стране Османског царства под чијом се влашћу налазила Света Гора, организован је на хиландарској арсани (пристаништу) од стране светогорског кајмакана (паше). Кајмакани су попут данашњих гувернера Свете Горе, представници световне власти у чијем се она склопу налази. Приликом Краљевог ступања на тло Свете Горе, испаљени су почасни плотуни са бојних бродова који су стајали наспрам Св. Василија. Након интонирања химне и смотре турске војне јединице Краља су поздравили и монаси. Краљ је прошао испод славолука на коме је стајао натпис: „Обновиоца Душанових стаза, нека Свемогући увенча славом његовом“.

На стази ка Хиландару поворка се заустављала неколико пута, ради разгледања и ради молитве. Забележене су импресије гостију, приликом проласка покрај Милутиновог пирга. Иако је делегација тек дошла из Царске Русије и Цариграда, где су видели много монументалније зграде, ипак сама историја хиландарских грађевина и духовна веза са њима је изазвала веће импресије.  Код маслине цара Душана, сада по већ устаљеној традицији, Краљ је засадио две маслине и два кипариса.

На самом уласку у манастир Краља је дочекао нови натпис изнад лука исплетеног од ловора: „Благослов Св. Симеона (Немање) и Св. Саве нека почива над Тобом и домом Твојим.“ У центру славолука стајао је Краљев портрет, испод којег су се спуштале заставе Србије и Османског царства. Краљ је дочекан звонима.

У име братства Хиландара Краља је на капији поздравио знаменити архимандрит Василије, речима: „Ваше величанство! Премилостиви господару! Смерно братство хиландарско са највећим одушевљењем и топлим срцем предусрета Те на прагу свог светог дома и радосно кличе: Добро нам дошао! ... Драги Господару, под кровом старославног дома Немањића данас лебди дух светог Симеона над Твојом крунисаном главом, јер види правог наследника свог престола, од чисте српске крви, унука славног Карађорђевића“. У име читаве Свете Горе, госта је поздравио изасланик најстаријег светогорског манастира Велике Лавре старац Дамјан, рекавши: „Ваше величанство, Господару! Радује се и поноси Света Гора, дочекујући високог госта Његово Величанство правдољубивог нашег суверена!" Речи оца Дамјана су посебно изазвале одушевљење код српских монаха, јер је српског Краља ословио речима „наш суверен“ и „господар“. Треба имати у виду да је Света Гора тада била у саставу Отоманског царства, а да су све време посете краља Петра били присутни и представници надлежне империје.

Краљ је литијски уведен у саборни храм манастира Хиландара, у коме је по типику одслужена доксологија суверену. Доксологију је служио јеромонах Ксенофонт, родом из Пирота.

Сабор стараца је сутрадан у Краљеву част уприличио свечану седницу на којој је он присуствовао.

Краљ Петар се уписао у књигу манастирских посетилаца, написавши: "У нашу српску старославну лавру Хиландар дошао сам да се поклоним њеним светињама и пожелим братству и даље пуно истрајности у чувању ове српске светиње 29. март 1910, благоверни краљ Србије Петар Први".

У књигу посетилаца се уписао и председник владе Никола Пашић: "Давно сам желео да посетим ову нашу стару и славну задужбину, па сам увек очекивао згодног слободног времена, кад ћу моћи ту моју жељу испунити. Сада у пратњи Њ. К. В. Петра испуни се моја жеља. Ако ми Бог подари дужи живот доћи ћу још једном да дуже останем овде и одморим душу моју. 29. март 1910. Никола П. Пашић"

Након обиласка манастирске ризнице, у својим одајама које су до пожара 2004. остале упамћене под називом „Краљева соба“, српски владар је обавио званичне пријеме изасланика светогорских манастира. У име светогорске заједнице примио је на поклон икону Пресвете Богородице, покровитељке Свете Горе. Бугарски манастир Зограф га је даривао старим Јеванђељем.

Сутрадан је Краљ детаљно обишао хиландарска здања. Краљ је Хиландар даривао са 10.000 динара, наменивши их за сређивање трпезарије ради повратка општежића у манастир. Такође, поклонио је и велики ручни крст богато украшен емајлом који је коштао 10.000 динара, док је влада даривала крст од 6.000 динара. Хиландарци су Краљу поклонили иконе Пресвете Богородице и краљеве славе Св. Андреја, дуборез из XVIII века и албум са мапом Свете Горе. Разменивши поклоне, краљ Петар I Карађорђевић је са својом свитом отишао са Свете Горе 30. марта.

Братство манастира Хиландара је за ову прилику ангажовало познатог солунског фотографа Алберта Франца Баубина, како би овековечили овај историјски догађај. Накнадно је краљу дариван албум са овим сликама.

Краљеву пратњу су чинили:

1. Никола Пашић, председник владе

2. Милован Миловановић, министар иностраних послова

3. Павле Јуришић Штурм, први ађутант краља Петра

4. Петар Пашић, артиљеријски мајор

5. Светислав Николајевић, лекар краља Петра

6. Младен Лукићевић, ордонанс официр краља Петра

7. Милан Шаиновић, чиновник министарства иностраних послова

8. Иван Ивановић, секретар министарства иностраних послова

9. Мирослав Спалајковић, начелник министарства иностраних послова

10. Д. С. Чохаџић, преводилац српског посланства у Цариграду

11. Ђ. Јосифовић, потпуковник командант краљеве гарде

12. Ђ. Остојић, мајор

13. С. Илић, пуковник