На ПБФ промовисан нови доктор богословских наука
У четвртак 14. фебруара 2008. године, у великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду, пред четворочланом комисијом коју су чинили протојереј-стафрофор др Предраг Пузовић, редовни професор (председник), Његово Преосвештенство епископ бачки, др Иринеј Буловић, редовни професор (ментор), протојереј доц. др Зоран Крстић и проф. др Ненад Милошевић ванредни професор, асистент Мр Владимир Вукашиновић је успешно одбранио своју докторску тезу под насловом "Библијско и светотајинско богословље у Карловачкој Митрополији 18. века".
Реконструкција богословског система којој тежи овај рад, значајна је како за теологију, тако и за друге, њој блиске научне дисциплине. С` једне стране, добијамо процену важног периода у историји српске теологије, периода који је оставио дубоке утицаје на нашу црквену мисао и праксу. Ова процена би, како својим реконструктивним делом (указивањем на корене и порекло идеја што своје место налазе у теологији коју испитујемо) тако и својим вредновањем нових идејних токова до којих је дошло у то доба, превазишла границе академских интересовања. Знати порекло неког феномена, разумети га изнутра, схватити његов начин функционисања значи истовременио моћи правилно одлучити о његовој даљој судбини. С друге стране, богословљу блиске дисциплине, оне што се на њега наслањају, пре свих историја уметности, али и историја и теорија књижевности, архитектура као и неке друге, овде би нашле већ одавно неопходну богословску анализу феномена којима се баве.
Комисија је једногласно одлучила да је докторант богословских наука, мр Владимир Вукашиновић, успешно одбранио своју докторску дисертацију и тиме стекао право да после промоције носи часну титулу доктора богословских наука. Иако је обичај Београдског универзитета да се само констатује да је кандидат одбранио докторску дисертацију, без давања оцене, комисија, међутим, сматра да треба, у духу традиције Богословског факултета, да саопшти Вашој љубави да је кандидат одбранио своју докторску дисертацију са SUMMA CUM LAUDЕ (са највишом похвалом), те да та оцена може остати, ако не у дипломи, а оно барем у архиву Факултета.
