Научни скуп Биометрија, лична идентификација, безбедност и слобода
У уторак, 20. марта 2007. године, у сали Патријаршије, ул. Краља Петра I, бр. 5, од 9,00 до 13,30 часова, биће одржан научни скуп БИОМЕТРИЈА, ЛИЧНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА, БЕЗБЕДНОСТ И СЛОБОДА. Подстакнут дебатом у јавности коју је изазвао нови Закон о личној карти, као свој допринос темељнијем разматрању овог веома битног проблема који је актуелан не само у Србији, већ и у целом свету, Институт за политичке студије у Београду, уз сарадњу Верског добротворног старатељства Архиепископије Београдско-Карловачке, организује научни скуп на којем ће учествовати:
Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Проф. др Слободан Антонић, Универзитет у Београду - Философски факултет, Г. Владимир Божовић, адвокат, доскорашњи генерални инспектор МУП-а, Г. Владимир Димитријевић, професор, аутор бројних теолошких, књижевних и философских студија, Дrагољуб Ђорђевић, адвокат, Г. Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије, Протођакон Радош Младеновић, директор Духовног центра Св. владике Николаја, Краљево, Проф. др Бранка Мраовић, Свеучилиште у Загребу - Геодетски факултет, Г. Александар Павић, У.Г. «За живот без жига», политолог, Проф. др Светозар Радишић, стручњак за стратешко ратовање, Г. Бранко Радун, политички аналитичар, Нова српска политичка мисао, Г. Зоран Савић, Асоцијација за рачунарство, информатику и нове медије Србије, мр Драган Спасић, Стручњак за сертификациона тела и дигиталне (електронске) сертификате, Г. Оливер Суботић, теолог и информатичар, Г. Александар Трифони, војни криптолог, Проф. др Милан Туба, Универзитет з Београду - Природно-математички факултет.
На научном скупу под називом БИОМЕТРИЈА, ЛИЧНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА, БЕЗБЕДНОСТ И СЛОБОДА, одржаном 20. марта 2007. године, у сали Патријаршије је проучена проблематика биометријских система идентификације из информатичког, етичког, правног, теолошког, социолошког и безбедносног аспекта. На овом симпосиону се чуло више различитих мишљења од стране факултетских професора из земље и иностранства, стручњака из области информационих технологија, представника Адвокатске коморе Србије, бивших владиних службеника и многих других. На скупу су учествовали и представници Српске православне цркве.
Скуп су отворили информатички стручњаци са техничким аспектима везаним за биометријске системе идентификације и њихову употребу у пракси, могућности заштите, злоупотребе и односа са осталим технологијама. Говорници су имали различита мишљења по питању саме потребе за оваквим системима, начину имплементације и могућностима злоупотребе.
Следећа сесија је почела представљањем књиге БИОМЕТРИЈСКИ СИСТЕМИ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ, аутора Оливера Суботића, чији је излазак из штампе и био повод за одржавање скупа. У питању је прва српска научна студија из ове области са комплетеном критичком апаратуром. Аутор је, наводећи 15 тачака закључка своје студије, позвао остатак српске академске јавности да се укључи у дебату и да буде на нивоу свога времена.
Трећа сесија је била усмерена на друштвене импликације биометријских система идентификације. У оквиру тог дела разматрани су социолошки, етички и теолошки аспекти ове проблематике. Сви учесници овог дела су били сложни у оцени да биометријски системи идентификације нису проблематични из техничког, већ управо из антрополошког аспекта, уз различите ставове по питању конкретног проблема.
Последњи део скупа је био посвећен политиколошким и безбедносним аспектима ове проблематике, из аспекта глобалне парадигме, савремене криптологије и војних доктрина.
Јединствен закључак свих учесника скупа је да ова тема захтева темељну обраду и да пре тога није добро ићи на употребу, те да држава мора уважити став стручних и академских институција и заштити право на приватност грађана, уз измену постојећих и доношење нових закона. Као примарно је наведено обавезно уношење текста скорашње уредбе о добровољности у сам Закон о личној карти, чиме би се избегла њено потенцијално укидање, као и доношење адекватног закона о заштити података о личности. Такође, сви учесници су се сложили да је концепт централне базе биометријских и њима придружених података, уз могућност укрштања са осталим базама преко ЈМБГ-а, проблем који захтева посебну расправу.
