Наука

Архиепископ Аверкије Таушев: Типик богослужења Страсне седмице

Повечерје се поје мало са посебним трипјесњецом Триода и увече се служи Јутрење Великог понедељка. На овом јутрењу Црква нас позива да дочекамо "почетак страдања Господњих", "да са очишћеним разумом и умртвљеним страстима пратимо Господа на путу у Јерусалим", "да се распнемо са Њим и да се умртвимо Њега ради за сласти живота", како бисмо "са Њим живели".

На овом јутрењу се после "Алилуја" пева дирљиви тропар: "Се Жених грјадет в полуношчи" "косно и велегласно, и со слаткопјенијем равно" три пута. Затим иду три катизме са сједалнима после сваке од њих, а после трећег сједална возглашава се:

Архимандрит др Јустин Поповић: Тумачење светог Јеванђеља по Јовану

Деветнаеста глава: Шибање Исуса. Трнов вијенац. Пилатова осуда Исуса. Распеће. Подјела хаљина Исусових. Старање Христово о Мајци. Посљедње ријечи и смрт. Јосиф и Никодим. Погреб.

"Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба Га. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше Му на главу и обукоше Му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху Га по образима."

Свети Теофилакт Охридски: Тумачење светог Јеванђеља по Матеју

Двадесет седма глава: Исус пред Пилатом. Јудино самоубиство. Пуштање Вараве и осуда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу

1-2. ''А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народне против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.''

Гледај, како је њима овладао ђаво и тера их да почине убиство у те празничне дане када је ваљало да приносе многе жртве за грехове других, у дане непорочности и чистоте. Уместо тога, они СУ везали Исуса и повели Га намеснику Пилату, пореклом са Понта, који је, као поданик Рима, послан за намесника Јудеје. Предали су, дакле, Господа Пилату под оптужбом да је бунтовник и да спрема заверу против цара.

Дани Страсне седмице

Страсна седмица (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица) - Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.

Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

Јеромонах Сергије (Рекић): Чуда Светог Василија Острошког као свједочанство Васкрсења Христовог

Јеромонах Сергије (Рекић), настојатељ манастира Острог, одржао је на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети, 9. априла 2017. године, предавање на тему „Чуда Светог Василија Острошког као свједочанство Васкрсења Христовог“ у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.

Др Владан Таталовић: У сусрет страдању и Васкрсењу Христовом

У шесту недељу Великог и Часног поста, посвећеној догађају уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети, 9. априла 2017. године, у просторијама СКД Просвјета у Загребу др Владан Таталовић, доцент на катедри за Нови Завет на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је веома запажено предавање на тему У сусрет страдању и Васкрсењу Христовом.