Наука

„Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ: Мошти светог Василија Острошког

Пето издање специјалне емисије Радија Беседа поводом 350-годишњице упокојења Sветога Василија Острошког, посвећена је моштима светог и богоносног оца нашег Василија Острошког. Ово издање доноси сведочанство о светитељевом упокојењу, али и о обретењу његових нетљених моштију које се збило само седам година од његовог престављења.

Из архиве Гласника

Патријарх српски Варнава одликовао правом ношења црвеног појаса свештенство Угриноваца, Сурчина, Добановаца, Лаћарка и Чалме, стоји у чланку који је објавио Гласник - Службени лист Српске Православне Патријаршије бр. 37 од 3. децембра  (20.) новембра 1932. године у својој XIII години излажења:

Службени део - Архиепископија београдско-Карловачка: Ценећи и уважавајући дугогодишњи рад у Винограду Господњем, нашли смо се побуђеним да, у знак Нашега признања одликујемо правом ношења црвеног појаса: јереја Нестора Личинића, пароха у Угриновцима; јереја Теодора Бајића, пароха у Сурчину; јереја Душана Величковића, пароха у Добановцима; јереја Милорада Вукајловића, пароха у Лаћарку; јереја Милутина Чупића, пароха у Чалми, са надом да ће им ово одликовање дати подстрека, да са још већом ревношћу делају у Винограду Господњем на опште добро наше Свете Православне Цркве и нашега народа. Дано у Нашој Резиденцији Првопрестолном Граду Београду на дан 11/24. новембра 1932. године, АЕПБр. 4032 и 4347. А. Е. и Патријарх српски Варнава с.р.

Владика Григорије: Сучељавање са смрћу, човјековим посљедњим и највећим непријатељем

Одласци вољених ближњих људи и пријатеља посљедњих мјесеци поново су у мени интензивирали размишљања о феномену смрти, који је одвајкада поиман и доживљаван на различите начине. У наше дане, кад је смрт закуцала на врата цијелога свијета, имам утисак као да блиједе и посустају они погледи који смрт на овај или онај начин релативизују. Рецимо, погледи оних који су више наклоњени тзв. секуларистичком виђењу свијета и који на смрт гледају као на једну несрећну појаву, коју треба на све начине ублажити и коју треба прихватити као тренутну сметњу за даљи развој и напредак друштва. Или пак погледи оних који су изразито религиозни и чије поимање смрти варира у зависности од тога којој религији припадају и чему их та религија учи. Они најчешће смрт доживљавају као прелазак из овог у онај живот, пресељење с једног, неријетко лошег, на боље мјесто.

Прво бденије - сиже Великопосних дана

На јутрењу четвртка пете седмице Свете четрдесетнице чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Прва четири дана Великог поста овај канон се чита на Великом повечерју бивајући тако подељен на четири дела, а сада у четвртак пете седмице Великог поста он се чита у целости. У склопу такозваног првог бденија чита се и житије преподобне и богоносне мајке наше Марије египћанке којој је и посвећена ова пета седмица свете Четрдесетнице.

Прво бденије

Бденије или бдење је појам који долази од глагола „бдити", као што можемо бдити над дететом, или над својом душом. Прво бденије је уствари јутрење са читањем Великог канона Светог Андреја Критског. Свети Андреј, Eпископ критски, беше рођен нем и до седме године не проговори. Када га родитељи однесоше у храм и тамо се причести, он проговори . У четрнаестој години оде у манастир Светог Саве Освећеног и показа се изврсним монахом. Учествовао је на VI Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време поста далеко најпознатији. Његов биограф вели: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше".

Одбрана докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

Његова Светост Патријарх српски др Порфирије присуствовао одбрани докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

У навечерје Четврте недеље Великог поста, у суботу, 10. априла 2021. године, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, високопреподобни архимандрит Антиохијске Патријаршије Прокопије Туфик (Тајар) одбранио је своју докторску дисертацију под насловом „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“.