Наука

Др Дарко Ђого - први проректор Универзитета у Источном Сарајеву са Богословског факултета

Дана 1. марта 2012. године по први пут у историји високог школства код Срба један професор Православног богословског факултета је постао проректор Универзитета. У питању је доцент Др Дарко Ђого, професор Богословског факултета „Св. Василије Острошпки“ у Фочи који је постао проректор за духовне науке, умјетности и спорт у новом ректорском колегијуму Универзитета у Источном Сарајеву.

Житије Светог Јоасафа, Епископа белгородског

Свети Јоасаф, епископ белгородски рођен је 21. септембра 1705. године, на празник Рођења Пресвете Богородице. На крштењу је добио име Јоаким. Са седам година, 1712. године, отац га уписује у кијевску духовну академију, где га још као младог привлачи монашки начин живота. И поред великог мољења родитеља да не одлази у манастир, јер је био син јединац, 1725. године тајно се замонашио у Кијеву и као расофорни монах добија име Иларион. 21. новембра 1727. године монаши се у малу схимну при чему добија име Јоасаф и постаје сабрат кијево-печерске лавре. Овај догађај се поклапа са завршетком духовне академије. Годину дана касније, архиепископ Варлам рукополаже монаха Јоасафа у чин јерођакона.

Хришћански пост

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Велики пост у нашем животу

УЗМИМО ОЗБИЉНО...

Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?

Верски мозаик Србије: Нови живот Призренске богословије

РТС 2 – субота, 25. фебруар 09:45; понедељак, 27. фебруар 19:10

Далеко од родитеља, међу малобројним сународницима, једанаест дечака после дванаест година изгнанства обнавља рад Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. Документарни прилог Нови живот Призренске богословије, упознаће гледаоце са овим својеврсним јунацима и њиховим професорима, који их, свесни да им је спољашња слобода ограничена, уче унутрашњој слободи, слободи духа.

Зашто је спектакуларно остварење Бен Хур које је редитељ Вилијам Вајлер снимио 1959. године, један од најуспелијих филмова који описују јеванђелске догађаје, мада се личност Господа Христа не налази у средишту филмске радње, него је у тек понекој сцени приказан с леђа или из даљине, открива мр Владан Таталовић, асистент Православног богословског факултета у Београду, који уређује серију прилога под називом Гледање и веровање.

Др Зоран Крстић: Веронаука у служби васпитања за вредности

Драге и уважене колеге вероучитељи,

Велико ми је задовољство што се данас налазим међу вама. Примећујем да у последње време расте моје задовољство када сам међу колегама, било да је реч о вероучитељима или о свештеницима, и када нам се пружа могућност да у креативној атмосфери проговоримо нешто о заједничким темама. Али, позивам вас да не говоримо о нашим унутрашњим проблемима! И то, такође, примећујем, да кад год помислимо на сам појам проблема, наше прве реакције и мисли усмерене су ка нашим унутрашњим проблемима. Подсећам вас, а подсећам и себе, да овакви и слични семинари имају за циљ да подстакну нашу одговорност и промишљање о томе шта су проблеми других, оних којима се обраћамо, и шта ми то њима пружамо. Не смемо никада заборавити да смо на ову службу призвани, као и да је превасходно наша одговорност и наша обавеза да дајемо другима (нашој деци у школи или парохијанима). Тек после овога долазе наши унутрашњи проблеми, који, свакако, нису мали нити небитни, и који свакако утичу на наш рад, али је, ипак, на првом месту наша хришћанска одговорност и посвећеност општем добру.