Богословље

Савремени човек пред Јеванђељем

У организацији братства Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у склопу циклуса предавања у току Васкршњег поста, у крипти Саборног храма 4. марта 2018. године протојереј-ставрофор Милић Драговић, парох ужички, настојатељ старе цркве посвећене Светом апостолу и јеванђелисту Марку, одржао је предавање на тему „Савремени човјек пред Јеванђељем“. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан треће недеље Великог поста

Понедељак - Страх Божји ненавиди неправду (Прич.3,13). Ненавидећи је, он је и прогони. Прогонећи је, душа постаје чиста и права пред Господом. А то и јесте оно што сада са толиким трудом тражимо. Значи, васпостави у себи страх Божји и подржавај га у себи, те ћеш овладати најснажнијим средством за исцељење самога себе. Страх Божји ти неће дозволити да грешиш, него ће те терати да чиниш свако добро у сваком случају. И на теби ће се испунити заповест: Уклони се од зла и чини добро (Пс.33,15), коју пророк даје онима који желе истински живот. Но, како доћи до страха Божјег? Тражи и наћи ћеш. Ту се не може рећи: "Уради то и то". Страх Божји је духовно осећање које се на сакривен начин зачиње у срцу од његовог обраћења Богу. Ту помаже размишљање, помаже и принуђавање себе на стицање [спасоносног] осећања. Ипак, на самом делу, он је дар Божији. Због тога га тражи као дар и даће ти се. И када ти буде дат, само слушај без поговора шта ти налаже, па ће он исправити све твоје неправде.

Др Ненад Божовић: Старозавети патријарси

Асистент на катедри за Стари завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Ненад Божовић одржао је 3. марта 2018. године у храму Светог Саве у Краљеву предавање на тему „Старозаветни патријарси - Авраам, Исак, Јаков и Јосиф“. Опширније на интернет страници Епархије жичке.

Историјско-богословски контекст исихастичког богословља Светог Григорија Паламе

Исихастичко питање у Византији било је покренуто у врло осетљивом моменту: у време буђења православне духовности и појаве византијске хуманистичке мисли. За разлику од западног, византијски хуманизам није био у апсолутном раскораку са званичним учењем Цркве, али је показивао склоност да изврши нову христијанизовану рецепцију Платонове и Аристотслове философије. Атмосфери византијског хуманизма погодовао је следећи важан моменат. Наиме, Максим Планудис и браћа Димитрије и Прохор Кидонис, по први пут у Византији, превели су латинско-хришћанске писце Августина и Тому Аквинског. Наклоност византијских хуманиста према овим писцима огледала се у томе што је Августинова теолошка мисао носила наглашено присуство платонизма и неоплатонизма, а Томе Аквинског мисао Аристотелове философије.

Икона као богословље у бојама

У среду, 28. фебруара 2018. године, у свечаној сали СКД Просвјета отпочео је Великопосни циклус предавања, који се већ традиционално организује са благословом Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија у току свете Четрдесетнице у Црквеној општини загребачкој.

Ђакон др Здравко Јовановић: Исихазам је неодвојив од Литургије