Богословље

Свети Григорије Палама: О Часном и Животворном Крсту

1. Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божијем почињеног, прародитељског преступа кроз дрво (познања), оживео је грех. Ми смо тада умрли и пре смрти тела били подвргнути смрти душе, која је удаљење душе од Бога. Живот који смо живели после (прародитељског) преступа беше живот у греху и живот по телу. Грех се не покорава закону Божијем, нити може (да се покорава), те и они који по телу живе, не могу да угоде Богу.

2. Апостол каже: Тело жели против духа, а дух против тела (Гал. 5; 17),[1] а Бог је Дух, сама Доброта и Врлина. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед и због греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха. Зато и неко од наших богоносних Отаца – упитан од неверника – „да ли верује у Распетога?“ – и одговара: „Да, у Онога Који разапе грех“. Многи који су живели до Закона и после Закона (Мојсејевог), дакле још пре јављања Крста Христовог, беху од Самога Бога посведочени као пријатељи Божији. Цар и пророк Давид који и сам припадаше броју пријатеља Божијих говори: Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже (Пс. 138; 17). Како то може бити да су и пре Крста постојали људи које су проглашавали за „пријатеље Божије?“ Ја ћу вам ово објаснити ако будете богољубиво и пажљиво саслушали моје речи.

Победни знак спасења нашег

Певајмо о божанској моћи Крста - нека се гомиле демонске у бекство обрате!
О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!
Тобом су двери Раја отворене,
тобом је моћ смрти срушена,
тобом пакао лишен плена свог,
тобом се мртви живота удостојише,
тобом разбојник у Рају ликује,
тобом се земно с небесним сједињује.
Кроз тебе је - познање истине,
тобом је препорођај крштења дарован,
тобом опроштај грехова измољен,
тобом дар Духа Светог запечаћен.

Предавање др Растка Јовића у Бару

-Мисао „Смрт једног човека - то је трагедија, а смрт милиона људи - то је статистика“ која се приписује Јосифу Висарионовичу Стаљину врло је интересантна за тему о којој причамо јер нам говори ко смо ми, људи у данашњем свету, да ли смо објекти или субјекти у нашим животима. Ако посматрате људе као објекте обесмишљавате овај живот, оценио је др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду током предавања на тему „Свакодневица досаде“ које је одржано 10. марта 2018. године у храму Светог Јована Владимира у Бару. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Велики пост је васпитач душе

У оквиру Великопосног циклуса предавања у Академији знања у Будви 10. марта 2018. године протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски протопрезвитер бококоторски, одржао је  предавање на тему „Велики пост - васпитач душе“. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Предавање игумана Стефана у Вазнесењској цркви

У навечерје празника Светог свештеномученика Поликарпа, Епископа смирнског, у препуној сали Парохијског дома храма Вазнесења Господњег у Београду архимандрит Стефан, игуман фрушкогорског манастира Велика Ремета, одржао је предавање на тему Христових речи из Јеванђеља „Ходите к Мени сви који сте натоварени и уморени и Ја ћу вас одморити.“

Тајна Крста је тајна неизрециве Христове љубави према

У име Оца и Сина и Светога Духа. Ове треће недјеље часнога поста, драга браћо и сестре, поклањамо се часноме Христовоме Крсту. Као што је сам Бог у рају посадио дрво живота, тако је и у Часноме посту, Црква Божија у његовом средишту посадила Часни Крст животворни који нам открива свеукупну тајну часнога поста, водећи нас тајни Васкрса. У исто вријеме, Часни Крст нам открива и свеукупну тајну нашега живота, од Адама до данашњега дана. Часни Крст није ништа друго него је знамење Христово, знамење на коме је Господ пострадао, којим је побиједио смрт и којим је вратио човјека и људску природу оном изворном стању људске природе у којој је она била прије човјековог гријеха.