Богословље

Др Драган Радић: Свето Писмо и Литургија

У четвртак, 15. марта 2018. године, др ђакон Драган Радић, доцент на катедри за библистику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је, у оквиру циклуса Великопосних предавања које организује Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске, предавање на тему Свето Писмо и Литургија. Опширније на интернет страници Епархије зворничко-тузланске.

Пета недеља поста - глувна

А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо то молити.

Др Драган Каран: Крст - пут ка васкрсењу

У среду четврте седмице Великог поста 14. марта 2017. године, у просторијама СКД Просвјета у Загребу, др Драган Каран, доцент на катедри за Пастирско богословље са психологијом на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду, одражао је, у оквиру циклуса Великопосних предавања које организује Црквена општина загребачка, предвање на тему Крст – пут ка васкрсењу.

Христо Јанарас: О тајанственој спрези душе и тела по учењу Лествице

У простору човекове борбе против “другог закона” који господари у његовом телу, не важе правила одређена логиком. Побуњена воља плоти и препорођена воља “новог човека” не представљају рационално- философску антитезу материје и духа, тела и душе, него се тичу онтолошке стварности разликовања између природе и личности. Личност одређује могућност слободе у односу према природи, због чега она и јесте “хоризонт” на којем се супротстављају “стари” и “нови” човек, први и последњи Адам, односно “закон греха који је у удима” и “закон Божији по унутарњем човеку”. Веома је карактеристичан и следећи пример који се сусреће у Лествици: “Истога мерила треба да се придржавамо и у погледу музике и певања. Без обзира да ли слушају светске или духовне песме, богољубиви људи се испуњавају ведрином и љубављу, и гуше се у сузама. Код сластољубивих је обратно”.

Свети Лука Кримски: Бог одбацује све што је повезано с насиљем

Беседа на Јеванђеље по Матеју, гл. 15, стихови 29-31

Сва Христова чуда су имала за свој циљ олакшавање људских патњи. Он је исцељивао мноштво људи који су патили од различитих болести, који су долазили код Њега; нахранио је уз помоћ пет хлебова и две рибе огромно мноштво гладног народа. Господ наш Исус Христос је у Својим чудима показивао Своју љубав и сажаљење према страдалницима. Можда ће неко упитати: "А зар се људске несреће ограничавају само болестима и глађу? Зар се мало зла и муке дешава услед несавршенства и неправедности друштвеног и државног уређења?"

Недеља четврта поста - средопосна

Историја о исцељењу месечара о коме данашње јеванђеље говори налази се још и код Матеја 17,14-21 и код Луке 9, 37-43. Но докле је код последње двојице исказана само суштина овога дога ђаја код Марка су изложене и све појединости. Месечара, о коме данашње Јеванђеље говори, излечио је Спаситељ одмах после свога силаска са Тавора, где се беше преобразио, па зато о овом догађају треба код Марка читати још од 14. стиха. При тумачењу овога Јеванђеља нећемо говорити о Месечарима, јер се како о њима тако и о узетима (паралисанима) и беснима и уопште о злим духовима опширно говори при тумачењу Јеванђеља двадесет треће Недеље.