Богословље

Осењивање крсним знаком у богослужењу

У свештеном простору храма, целокупно биће човечје учествује у богослужењу Цркве на различите начине сједињујући покрете са молитвом. Један од највидљивијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком. Овакав вид учествовања човека у свештеном  сабрању можемо посматрати као исповедање вере у Тројичног Бога, што подразумева и веру у Животворну смрт Господњу и славно Спаситељево Васкрсење.

Осењивање верних Крсним знаком јесте вид исповедања вере у Свету Тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподобљујући се Светотројичном начину постојања, живимо као складна заједница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са Богом.

Нова издања манастира Светог Јована Рилског

У сусрет 1070-годишњици престављења преп. Јована Рилског, на иницијативу игумана овог манастира Епископа адријанопољског Евлогија и по благослову Његове Светости Патријарха бугарског Неофита и Светог Синода, манастирско братство је припремило два јубиларна издања. Једна књига садржи Завет и Акатист преподобном Јовану Рилском Чудотворцу, а друга само Завет (завештања) овог преподобног.

Свети Јован Владимир изнад Истока и Запада

Предавање Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Свети Јован Владимир изнад Истока и Запада“ које је одржао 2. јула 2016. године у манастиру Светог Симеона Немање на Немањином граду у Подгорици на научном слупу „Свети Јован Владимир и његово мјесто у српској историји, култури и духовности“ у организацији Института за српску културу.

• прилог Радија Светигоре

Пост као саставни део литургијског живота

Врхунац нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима. Живећи у овом свету, који по речима црквеног песника јесте море узбуркано буром искушењâ и тешкоћâ, хришћани своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима  важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.

Беседа Митрополита црногорско - приморског Амфилохија на оданије Свете Педесетнице

Беседа изговорена 25. јуна 2005. године, на оданије свете Педесетнице у Цетињском манастиру.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, Данас је оданије Светога празника - Духовдана. Тај празник нас подсјећа на велику и Свету истину-да је Дух Свети Животворни она Божанска сила, којом је Бог оживотворио све што живи и дише, којом је надахњивао Свете пророке, па су знали тајне које су се догодиле, које се догађају и које ће се догодити. Надахнуо је своје ученике и апостоле, пославши им тог Духа као Утјешитеља, да их уводи у сваку истину.

O Светој Педесетници

Педесетница (Πεντηκοστή) – празник Силаска Светога Духа на Апостоле 

Тропар Педесетнице:

Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

О Старозаветној Педесетници

Педести дан после  јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица  (Изл 34,22) или  Празник жетве  (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова  (Бр 28,26).

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28).  Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).