Богословље

Трибина у манастиру Крки

Архимандрит Кипријан Керн: Изабрана литугичка дела

Поводом објављивања књиге архимандрита Кипријана Керна – Изабрана литугичка дела

Једна од најзначајнијих личности која је допринела развоју литургијског богословља међу Србима био је архимандрит др Кипријан Керн (1899–1960). Отац Кипријан, Рус пореклом, духовно је стасавао и интелектуално се формирао у српској средини. Завршио је  Богословски факултет у Београду 1925. године и исте године почео да предаје у Богословији у Битољу. Своју научну и наставничку каријеру наставио је 1936. године на Академији Светог Сергија у Паризу на којој је све до смрти предавао више предмета, укључујући литургику.  Оца Кипријана је одликовала велика љубав према богослужењу и лично молитвен искуство. Кипријан Керн је још 1927. Године указао на ограниченост ритуалистичког и археолошког приступа литургијском животу и захтевао његово продубљивање, разумевање и тумачење.  Оваквим приступом Кипријан Керн се показао као пионир богословског приступа литургијском животу у српској средини. На његову иницијативу 1953. године на Институту Светог Сергија у Паризу започеле су међуконфесионалне Литургијске конференције које су биле простор креативног сусретања и дијалога теолога Истока и Запада.

Епископ нишки Јован (Пурић): Небоземно грађанство Града Божјег

Предавање одржано на Међународном научном скупу византолога у Нишу јануара 2015. годне

Поштована господо, позвани смо да, пред овим уваженим скупом, изнесемо, у најкраћим цртама, својеврсни увод у хришћанско схватање града и грађанства у Византији, и то у оквиру теме коју смо изабрали – "Небоземно грађанство Града Божијег".

Тема града и грађанства је, као што је то свима добро познато, тема врло актуелна у цивилизацији и времену у коме живимо. Оно што, сматрам, може да представља значајан допринос хришћанског сведочења о овој теми јесте указивање на изворно хришћанске и, уз то, превасходно, богословске аспекте ове теме, који у научним, философским, антрополо-шким, социолошким и, уопште узевши, културолошким приступима често остају ван видокруга разматрања или, чак, потпуно пренебрегнути.

Који чита да разуме: Tеме из Светог Писма Новог Завета

У понедељак, 1. фебруара 2016. године, у Парохијском дому цркве Светог Саве у 19 часова биће одржана промоција нове књиге др Предрага Драгутиновића Који чита да разуме: теме из Светог Писма Новог Завета.

Текстови сабрани у овој књизи, у којима су обрађени неки новозаветни проблеми и у којима су предложена тумачења неких теже разумљивих библијских стихова, представљају плод дугогодишњег труда и истраживања аутора, и намењени су свакоме ко је заинтересован за проучавање Речи Божје. Књига је објављена у издању Хришћанског културног центра Др Радован Биговић и Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

На промоцији ће говорити: протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма Светог Александра Невског на Дорћолу; Владимир Пекић, вероучитељ и наставни саветник при Одбору за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; др Предраг Драгутиновић, професор на Катедри Светог Писма Новога Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Свете Салома и Перожавра – списатељке житија св. Нине Грузијске

Свете Салома и Перожавра из Сивније биле су помоћнице и најприсније сапутнице св. Нине, Просветитељке Грузије. Лично је их св. Нина обратила у хришћанску веру. 

Салома је била супруга Ревија, сина краља Миријана, а Перожавра је била удана за владара области Картли. Обе су тако  биле краљице и послуживале су св. Нини, а при том су задржале свој владарски положај. Света Нина их је учила како да се моле, и оне су редовно постиле и чиниле добра дела.  Због свог владарског статуса и богатства, њих две су могле увелико помагати св. Нини при проповедању хришћанске вере.

После обраћења у веру области Картли, на предлопг св. Нине а по налогу краља Миријана, света Салома је подигла крст у Уџарми у области Какети.

Слава Теби Господе што си се родио!

Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. а да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите... и остало.