Богословље

Владика Фотије: Блудни син

О, три пута благословено покајање, које разбојника становником раја учини и цариника Закхеја великим човеком, јер је Христа Господа у свој дом примио. Заиста је из покајања истинско радовање, које небо и земљу обједињује.

У познатој причи о блудном сину, говори нам се о светој тајни покајања и о њеним плодовима. Није случајно да свети Јован Крститељ, а и сам Господ Христос своју јавну делатност почињу позивом на покајање, јер да бисмо били – живели у заједници са светим, са Богом у Цркви, морамо и ми бити свети. А свети се постаје покајањем.

Богослужбене особености Недеље о блудном сину (о љубави Очевој)

Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих. (кондак)

Друга припремна недеља кроз еванђелску причу и химнографију открива вернима димензију покајња као повратак из греховног изгнанства. Поучени Очевом љубављу позвани смо да себе испунимо управо таквом божанском неизмерном љубављу. Покајање и љубав представљају другу степеницу наше припреме за подвиг поста. Тематика ове недеље нас подсећа да ниједан грех не може да победи неизмерно човекољубље Божје, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање.

Богослужбене особености Недеље о митару и фарисеју

Прва припремна недеља за свету Четрдесетницу посвећена је подстицању верних на смирење, које се наглашава у еванђелској перикопи о митару (царинику) и фарисеју, по којој се и ова недеља тако назива. Задобијање смирења као мајке свих врлина представља прву степеницу или први ниво у овој приппреми за четрдесетодневни пост. Са друге стране, позвани смо на појачану пажњу да не скренемо са пута смирења и упаднемо да пут гордости, јер као што је смирење почетак свих врлина, тако је гордост почетак сваког греха и ништавила.

Синаксар у Недељу о митару и фарисеју

Створитељу Горњих и доњих, Који примаш од ангелâ трисвету песму, прими од људи ово трикратно појање. (стих Триода)

Ко живи фарисејски, далеко је од Цркве: Христос прима онога који је смирен у себи. (стих за митара и фарисеја)

У данашњи дан, с Божјом помоћу почињемо да појемо Триод, који су надахнути Духом Светим, добро и како приличи, поетски саставили многи врлински богоносни Оци и песмотворци. Пре свих њих је велики песник Козма, који је замислио да три песме певамо, као слику Свете и Живоначалне Тројице, за Велику и Светлу седмицу Страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, саставивши песме кроз акростих по данима те седмице. После њега и други Оци, пре свих и боље од других, браћа Студит – Теодор и Јосиф – ревносни као и Козма, начинише песме и за остале седмице Свете и Велике Четрдесетнице, и прво их предаше својој Студитској обитељи, где их прво певаше, саставивши касније и друге књиге у које су унели и сабрали песме и од ранијих Отаца Цркве.

Сретење Господње - празник сусрета Бога и човека

У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. - Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. - Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А Фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, љути на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег. Дан Сретања празнован је од самог почетка, но свечано празновање овога дана установљено је нарочито 544 године, у време цара Јустинијана (из синаксара празника).

Православни мисионар и мисија Цркве

Гост ТВ Храм био је катихета Бранислав Илић, члан Уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, који је, у оквиру емисије Живоносни источник 9. фебруара 2021. лета Господњег, представио садржај новог јануарско-фебруарског 377. броја Православног мисионара.