Богословље

Проф. др Мирко Сајловић: Сазревање аутокефалности Српске Цркве

Текст уваженог професора Мирка Сајловића можете преузети у пдф формату ОВДЕ. Мирко Сајловић је рођен 1966. године у Брчком (Босна и Херцеговина). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну одбранио је магистарски рад на тему „Обнова светогорског манастира Хиландара и његова улога у историји Срба XIII века (Утицај богословља Светог Саве на владарску идеологију Немањића XIII века)“, а потом и докторску дисертацију под називом „Црквена политика српског цара Душана“.

Годишњица престављења протопрезвитера Александра Шмемана

Дана 13. децембра 2020. лета Господњег навршило се је 37. година од престављења протопрезвитера Александра Шмемана, декана Православне богословске академије Светог Владимира у Њујорку (Сједињене Америчке Државе) и једног од водећих православних богослова 20. века.

Прота Александар је рођен у Естонији 1921. године у породици руских емиграната. Младост је провео у Француској, где је завршио средњу школу и стекао универзитетску диплому. Такође је завршио богословске студије на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу, који је у то време био средиште руске православне науке после 1917. године.

Лицем к лицу: On line духовни разговори

Црквена Општина у Љубљани је и ове године организовала Божићни циклус разговора о вери, али због епидемиолошких мера љубљански парохијани се  не окупљају у Духовном центру при храму Светих Кирила и Методија, већ учествују у разговору путем интернет апликације Zoom.

Протонамесник Александар Р. Јевтић: Преподобномученик Стефан Нови – богословље као преплитање теорије и праксе

Једна од древних хришћанских подвижничких изрека гласи: Дај крв и примићеш Дух. Подручје тумачења и значења овде је широко. Преподобномученик Стефан Нови је дословно последовао овој поуци. Често се посредно или непосредно кроз историју Цркве постављало питање односа праксе и теорије богословствовања. Постојали су различити одговори. У случајевима супротстављања праксе и теорије долазило је до промашаја. Када је давана искључива предност пракси као подвижничком живљењу долазило је до рађања умишљености. Она је заузимала место истините теорије. Гордост је помрачивала сазнајну службу ума, па је искључива пракса сама себи давала право да постане за себе истинита теорија. У случају када је давана искључива предност теорији као интелектуалном постигнућу долазило је до надмености. Без искуственог проживљавања подвига, теоретисање је остајало бесплодно. Оно што се рађало, била је поново умишљеност. Заузевши место праксе и прогласивши је непотребном, теорија је сама себи давала за право да постане истинита пракса.

Свети Јован Златоусти: Разјашњење приче о Милостивом Самарјанину

Како вели Свети апостол: Они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду (1 Кор. 9, 24). Пролазио је данас свештеник, пролазио и левит, а само Самарјанин је задобио награду. Он је с лакоћом надмашио оне који су отишли испред; то што нису извршили они који су знали закон, успешно је учинио странац. Они, видевши у другоме своју сопствену природу у невољи, закључали су своје састрадално срце, оборили поглед и прошли као поред положеног мртвог дебла, као што ни богаташ никада није био милосрдан према Лазару, баченому пред његов дом.

Проф. др Здравко Пено: Окусите и видите - Тумачење свете Литургије

Предговор епископа др Давида (Перовића) за нову књигу професора др Здравка Пена Окусите и видите - Тумачење свете Литургије, Београд 2020.

Професор др Здравко Пено припада генерацији неопатристичких православних теолога лаика и философа наше црквене епохе. Он је стваралац блиставог пера, писац студија и књига. А оне су одмах по настанку почеле да заузимају своје место у ризници црквене предањске речи Православне Цркве. Зато верујемо да ће оне и трајно остати у њој као њене драгоцености. Једнако, његови радови покривају све сржне области православнога богословља, док се његовом најновијом књигом сада покрива и литургичка област. Њоме је аутор достигао врхунац у свом досадашњем опусу. Својом харизмом тумача он се спонтано надовезао и на богословско-литургијско наслеђе самог Николаја Кавасиле.