Богословље

Празник у Ћелијама

У недељу 15. по Духовима, 20. септембра 2020. године, на дан молитвеног спомена Светог мученика Созонта, Светих апостола Евода и Онисифора, Светог мученика Евпсихија и Светог Јована Новгородског, у манастиру Светог Георгија у Ћелијама код Лајковца у Епархији шумадијској свету Литургију служио је игуман светиње јеромонах Доситеј Хиландарац.

Владика Јован: Беседа на Малу Госпојину

У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре! Нека је благословена ова Света Литургија коју служимо у храму који је посвећен управо празнику Рођења Пресвете Богородице. Нека је срећна слава храму, братству, Општини ове дичне Тополе и нека Мајка Божија свима нама помогне да останемо на путу Божијем – на путу њеног Сина и нашег Господа Исуса Христа.

Протојереј Александар Шмеман: О празнику Рођења Пресвете Богородице

Основа поштовања коју је Црква указивала Дјеви Марији је било Њено послушање Богу и слободно поверење којим је Она одговорила на позив који никада, пре тога, нису чуле људске уши. Православна Црква је свагда наглашавала ту везу Дјеве Марије са човештвом и свагда се, ако тако може да се каже, дивила Дјеви Марији као најбољем, најчистијем и најузвишенијем плоду људске историје, људскога искања Бога и, у Богу, крајњега смисла и крајњега садржаја самога човештва. И док је на Западу, у западном Хришћанству, у средишту поштовања Марије свагда стајао Њен лик као лик Дјеве, чије Девство није било нарушено Њеним Материнством, на православном Истоку у средишту љубави према Дјеви Марији, у средишту сагледања и понављам још једном, радосног дивљења Њеној тајни, од самога почетка стоји и до данас остаје Њено Материнство и Њена крвна свеза са Исусом Христом.

Рођење Пресвете Богородице - почетак истинске радости

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Протојереј Николај Афанасјев: Црква је пројава Победе будућег века

„Дан Господњи“ у новозаветним списима има есхатолошки смисао. То je дан Другог доласка Господњег са славом, ради свију. У тај дан сви ћe „угледати Сина Човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом“ (Мк. 13, 26). Ми живимо у овом есхатолошком ишчекивању, али у Цркви есхатологија није само далека будућност. У Цркви садашњост укључује и будућност, и прошлост. „Дан Господњи“ ћe доћи, али он непрестано долази у Цркви, јер Господ долази „Својима“.

Богослужбене особености свештеног спомена на Чудо светог архангела Михаила у Хони

У току једне богослужбене године савршавамо неколико свештених спомена на свете ангеле: Сабор светог архангела Михаила (8/21. новембра), Сабор светог архангела Гаврила (26. марта/8. априла и 13/26. јула) и Чудо светог архангела Михаила у Хони (5/19. септембра). У седмичном богослужбеном кругу сваки понедељак посвећен је светим небеским силама бестелесним. Посвећујући нашу емисију свештеном спомену на Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), поред указивања на значај празника, посебно смо истакли химнографију која велича ово дивно дело и чудо Божје.