Богословље

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.

Са Богом се можемо сјединити само ако одбацимо гријех

Са Богом се можемо сјединити само ако одбацимо гријех. Другог пута и начина нема. Једино се одбацивањем злобе, зависти, блуда, одбацивањем среброљубља, човјек може сјединити са Богом. Ако то не уради човјек ће у овом животу дрхтати од страха. А ако до краја свог живота, овдје на земљи, човјек остане приклоњен и сједињен са гријехом, ако ђаво успије да га придобије и натјера, обмане и убаци у прелест онда ће остати да дрхти и у вјечности. То је пакао који је одсуство Божје зато што човјек неће и није хтио Бога. Није то зато што Бог неће човјека, Бог увијек хоће човјека и зато до последњег нашег издисаја постоји шанса да се покајемо, као онај покајани разбојник.

Архимандрит Јован (Крестјанкин): О винограду наше душе

Осврнимо се на себе и загледајмо се у виноград своје душе, јер је Господ свакоме од нас предао наш сопствени врт и сопствени виноград чији ће плодови добити доличну награду. Да ли се у нашем винограду налази Бог, да ли се у њему дела по Богу? Хоћемо ли имати шта да принесемо Господу говорећи: „Ево Твојега од Твојих, Господе!“ Да ли се и наша душа труди у истој запрези са злим посленицима? И хоће ли се наједанпут догодити да се код нас не нађе ништа Божје? Наједанпут ће се показати да, поред спољашње сличности са православним животом, нашу унутрашњост у најбољем случају чини наше себичњаштво, а што већ представља отворено непријатељство.

Богословија Светог Саве: Тумачење Новог Завета

Богословија Светог Саве у Београду, са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и материјалну подршку Министарства правде – Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, започела је пројекат Тумачење Новог Завета.

Први серијал садржи 15 епизода у којима ће се обрадити и протумачити првих 15 зачала из Јеванђеља и првих 15 зачала из Дела апостолских на основу тумачења Светих отаца Православне Цркве. Позивамо вас да запратите Youtube канал Тумачење Новог Завета (овде). У прилогу можете погледати тумачење Светог Јеванђеља по Матеју 1,1-17 (зачало 1) и тумачење књиге Дела апостолских 1,1-8 (зачало 1).

Почетак школске године у Богословији у Крагујевцу

Протојереј-ставрфор проф. др Зоран Крстић: Учење и молитва, часови и богослужење - два су пута из којих се састоји наш живот. Не може се богословствовати без молитве, као што се не може молити без знања.

Празна школа, празне учионице, празна зборница јесу врло тужан призор. Скоро је шест месеци како је наша школа празна. Она је свих ових месеци личила на човека у коми, који чека милост Божју не би ли се вратио у живот. Ево, на данашњи дан изгледа да је наша школа ипак пребродила ту кризу и изашла из коме. Желим свима да још једном да пожелим добродошлицу, а нарочито ученицима првог разреда.