Николи Тесли за незаборав
У присуству председника Републике Србије г. Томислава Никoлића 23. септембра 2013. године у Њујорку свештан споменик великом српском научнику Николи Тесли
Освећењу овог прелепог споменика на Лонг Ајланду, на месту где се некада налазио светионик Николе Тесле, поред неколико стотина српских верника, надлежног Епископа источноамеричког др Митрофана и Епископа канадског г. Георгија, присуствовали су амерички и српски званичници, међу којима, као главни гост, председник Републике Србије г. Томислав Николић. Чин освећења је извршио Епископ канадски Георгије, којем је та част припала као поштоваоцу дела Николе Тесле и иницијатору идеје да се посмртни остаци српског научника похране на платоу храма Светог Саве на Врачару.
Након освећења присутнима су се обратили и о Теслином значају говорили владика Георгије и председник Николић.
У свом говору председник Николић је нагласио да је Тесла био „највећи геније кога је отхранила српска мајка и, као Богородица, поклонила човечанству“. Теслин допринос човечанству, рекао је Николић, примио је митске димензије, јер је Тесла укротио водопаде, извршио библијски задатак да буде светлост и у мраку. О Тесли се може говорити као о „нашем савременику који ће да буде савременик и генерација које долазе после нас“.
Председник Николић је посебно истакао везу између Србије и Америке која се огледа у Теслином делу: „Тесла се никада неће одреће свог српског корена, православног дрвеног крста са очевих груди и десетеричног стиха којим га је мати васпитавала, али никада неће заборавити ни подршку, широм отворена врата Америке без чијег схватања напретка и визионарства његове идеје никада не би постале стварност“.
Говор председника Николића је је пренела српска и америчка штампа, а овде у целости преносимо речи Епископа канадског Георгија:
„Господине Председниче државе Србије, господо министри, посланици, званичници града Њујорка, даме и господо, поштовани пријатељи великог српског генија Николе Тесле, ево нас данас, овдје, у Њујорку, како освећујемо још један Теслин споменик. Ево нас, како пратећи Теслин траг, утврђујемо још једно од оних мјеста из којих је његова мисао невиђене имагинације заувијек промијенила наш свијет. Учинила блиским и видљивим и најудаљеније дијелове ове наше земаљске кугле. Учинила ближим нама свима цјелокупну Божију творевину.
Тога је Никола Тесла, Србин и православац, син српског свештеника, био сваког тренутка свјестан, од дјечачких визија у Смиљану, у родној Лици, преко европских метропола гдје је стицао знања, па до Нијагаре, Колорада, Њујорка... Био је свјестан да оно у шта задивљено гледа јесте Божије дјело и да свјетлошћу своје мисли тек мало продире иза вела тајне Божијег стварања. За многе је управо због тога Никола Тесла дуго био изгнаник из свијета науке.
Овим и сличним обиљежјима враћамо Николу Теслу на мјесто у том свијету које је он одавно заслужио. И радује нас што их је све више. Али не заборавимо при том, да остаје наш дуг према Тесли као човјеку, као хришћанину, на који је можда најбоље подсјетити управо овдје, у мјесту Теслиног упокојења. Јер над Теслиним тијелом је овдје, након смрти, против његове воље, учињено насиље, страшни чин који са Теслом – његовом вјером, његовим посвећеничким, аскетским животом – нема ничег заједничког. Никола Тесла и данас, седам деценија након смрти, тражи од нас оно на шта има свако право. Тражи достојан крај. А има ли шта достојније и природније него да овог сина вратимо тамо гдје припада? На плато цркве на Врачару. У подножје храма који цијелом свијету свједочи нашу вјеру православну, вјеру којом је и Тесла био задојен и којом је живио. Тамо гдје је сличним насиљем расут прах највећег међу Србима, духовног оца свих нас, Светога Саве. Оца који нас је и својим расутим прахом све под један омофор окупио. Кад се тамо затекенемо, знамо ко смо и знамо да смо своји на своме. Нека тамо са нама, као један од нас, и во вјеки вјеков, буде и Никола Тесла“.
Др Давор Миличевић
Извор: Епархија канадска
