Његово Блаженство Патријарх румунски Данило прославио 64. рођендан

У уторак, 22. јула 2015. Његово Блаженство Данило Патријарх Румунске Православне Цркве прославио је свој 64. рођендан.

Патријарх румунски је рођен 22. јула 1951. у селу Добрешти, општина Бара, у округу Томи, као треће дете породице учитеља Алексија и Стеле Чиботее. Похађао је основну школу у свом родном селу (1958. до 1962),  Добрештију и средњу школу у месту Лапушник (1962-1966), округ Тамиш. Године 1966. пратио је средњошколске курсеве у граду Бузијасу, где је наставио да похађа средњу школу „Кориолан Бредичеану“ (1967-1970) у граду Лугоју.

Након што је положио дипломски испите, уписао се на Богословски институт (факултет) Универзитета у Сибиу (1970-1974), где је стекао диплому из богословских наука (са специјалним освртом на Нови Завет).

Од 1974. до 1976. он је на постдипломским студијама за стицање докторске дисертације на Богословском институту Универзитета у Букурешту, при  катедри за систематско богословље, код професора др Димитрија Станилоје. Он је затим наставио студије у иностранству: две године на Факултету протестантског богословља Универзитета хуманистичких наука у Стразбуру (Француска, 1976. до 1978.) и две године на Универзитету „Алберт Лудвиг“ у Фрајбургу у Бризгау, на Факултету римокатоличког богословља (Немачка, 1978. до 1980.)

Одбранио је докторску дисертацију 15. јуна 1979. године на Факултету протестантског богословља у Страсбуру, под насловом: Réflexion et vie chrétiennes au jour d'hui. Essai sur le rapport entre la théologie et la spiritualité, VII, p. 424. Теза је припремљена под надзором двојице познатих француских професора, Жерарда Зигвалда и Андре Беноа, и докторирао је са највишом оценом. Постао је доктор наука Универзитета у Стразбуру.

Проширена верзија његовог докторског рада, која носи назив „Хришћанско богословље и духовност. Однос између њих и садашње стање ствари“,  припремљена је под надзором његовог ментора, професора др Думитрија Станилоја, и одбрањена је 31. октобра 1980. године на Богословском институту Универзитета у Букурешту.

После полагања усменог испита и одбране докторске тезе, научник Дан-Илије Чобатеја проглашен је доктором православног богословља  са, такође, највећом оценом.

Био је постављен за Патријарховог саветника у Одељењу „Савремено богословље и екуменски дијалог“ (1. септембра 1988. – 1. марта 1990.); током истог периода предавао је на катедри Хришћанског мисионарства Богословског института Православног универзитета у Букурешту. Изабран је за викарног епископа Архиепископије темишварске 12. фебруара 1990. с титулом „Лугојанул“, и хиротонисан 4. марта 1990. године.

За Архиепископа Јашија и Митрополита молдавско-буковинског изабран је 7. јуна 1990. године (а устоличен 1. јула 1990). У овом својству васпоставио је у јесен 1990. Богословски факултет „Думитрије Станилоје“ у Јашију, с неколико катедри, и овде је предавао Догматско богословље од 1992. до 2007. године. Следећих година, он је успоставио неколико богословија у: манастиру Агапија (1991), Ботошани (1992), Дорохои (1993), Јаши (1995), Пјатра Њамец (1996) итд. 

Он је такође створио неколико установа културе, међу којима: Православна академија „Светог Јована из Њамеца“ (1993); ТАБОР, Митрополитски центар за истраживање (1994); Културно-пастирски центар „Свети Данило Пустињак“ у Дурау (1995); Екуменска библиотека „Думитрије Станилоје“ (1995); „Св. Тројица“, културно-мисионарски институт  у манастиру Голија у Јашију (1997); „Васкрсење“, центар за консервацију и рестаурацију религијског наслеђа (1998). Он је надгледао штампање десетине богословских дела, приручника за универзитетско богословско образовање, књига за духовно изграђивање  верника, житија светих итд.

Нове манастире је подизао, посебно ските, широм Епархије, тако да данас, Архиепископија Јашија има више од стотину манастирских заједница, и то већина њих са новим црквама и разним конацима и пратећим објектима.  Десетине нових цркава је саграђено и освећено под његовим надзором, у Јашију и у другим градовима, а посебно у сеоским парохијама.  Успоставио је пуно добротворних организација. Он је лично допринео да се канонизује 18 молдавских светаца.

Као Митрополит молдавски и буковински представљао је Цркву на десетинама екуменских сусрета (на пример, он је предводио румунску делегацију на 7. скупштини Светског савета Цркава у Канбери, у Аустралији, 1991), или је био члан синодских делегација које је предводио Патријарх Теоктист кад је посетио хришћанске Цркве (нпр. у Јерусалиму 2000, Ватикану и Италији, 2002); као члан Извршног и Централног одбора Светског савета Цркава учествовао је на разним заседањима ових тела; заменик председника 11. генералне скупштине Конференције европских Цркава (Грац, 1997), био члан или почасни председник разних невладиних организација.

Он је 12. септембра 2007. године изабран за Архиепископа Букурешта, Митрополита Мунтеније и Добруџе и Патријарха Румунске Православне Цркве, и устоличен је 30. септембра 2007.

Извор: Румунска Патријаршија