Патријарх српски примио Епископа месаоријског Григорија

Патријарх српски примио Епископа месаоријског Григорија
Патријарх српски примио Епископа месаоријског Григорија
Патријарх српски примио Епископа месаоријског Григорија
Патријарх српски примио Епископа месаоријског Григорија

Његова Светост Патријарх српски Иринеј примио је Његово Преосвештенство Епископа месаоријског, викара Архиепископа кипарског  Григорија 11. августа 2017. г. Патријаршији српској у Београду.

Преосвећени Владика Григорије је изразио благодарност Предстојатељу Српске Православне Цркве nа срдачnom пријемu током којег су разговарали о актуелним појавама у животу Цркве. Патријарх српски је захвалио уваженом госту на овој посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа.

Патријарх српски примио представнике научног живота Србије

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је др Душицу Бојић, директора Историјског музеја Србије и професора др Момчила Павловића, директора Института за савремену историју, 11. августа 2017. годинеу Патријаршији српској у Београду.

Госпођа Бојић и господин Павловић су изразили благодарност Предстојатељу Српске Православне Цркве за срдачан пријем током којег су разговарали о неопходности да се одржава висок ниво посвећености научним пројектима. Патријарх српски г. Иринеј захвалио је уваженим гостима на овој посети, указаном поштовању и племенитим даровима, пожелевши им свако добро од Господа.

Свечано дочекан новоизабрани Епископ нишки Арсеније

Свечано дочекан новоизабрани Епископ нишки Арсеније
Свечано дочекан новоизабрани Епископ нишки Арсеније
Свечано дочекан новоизабрани Епископ нишки Арсеније
Свечано дочекан новоизабрани Епископ нишки Арсеније

На дан Преподобне мајке Ангелине коју наша Света Црква прославља данас, 12. августа 29017, тачно у подне звона Саборног храма у Нишу означила су долазак новоизабраног Епископа нишког г. Арсенија, који је стигао у пратњи Епископа месаоријског Григорија из Архиепископије кипарске.

На улазу у порту Саборног храма посвећеног Силаску Светог Духа на апостоле Преосвећеног Владику г. Арсенија са хлебом и сољу и букетима цвећа дочекала су деца у традиционалним народним ношњама.

Преподобна Ангелина - Мајка Небеске доброте и милости!

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.