Беседа патријарха Павла у Пребиловцима 1991. године

Пријеми у Патријаршији српској - 6. и 7. август 2015. 2015.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је јуче, 6. августа 2015. године, у Патријаршији српској у Београду г. Небојшу Стефановића, министра унутрашњих послова.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас, 7. августа 2015. године, у Патријаршији српској у Београду г. Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације.

Место српског васкрса

Зашто је за Србе битно да знају где су и шта су Пребиловци? Ово је кратка прича о једном селу, о српском страдању и васкрсу

Херцеговина. Долина Неретве. Село Пребиловци, од Мостара удаљено тридесет пет, од мора двадесет, a од Чапљине пет километара. Место сусрета народа и вера. И место њиховог сукоба. Ако постоји нека верзија овоземаљског пакла, у Другом светском рату Пребиловци са околином су прошли кроз њега. У погромима током првих месеци постојања Независне Државе Хрватске (НДХ) нестајала су читава српска села. На најбруталнији начин уништавани су и трагови о сваком присуству Срба на тим подручјима.

Вечерас отварање изложбе "Пребиловци"

Изложба "Пребиловци", која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена вечерас у пребиловачком Дому културе.

Отварање изложбе биће одржано у 20 часова, а уприличено је вече уочи освештања Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Према истраживању јапанског листа "Асахи шимбун", Пребиловци представљају најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Очекује се обраћање Његовог Преосвештенства Владике захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, а говориће иг.  Душан Басташић, предсједник Удружења грађана "Јадовно 1941", које је иницијатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог пројекта.

Пребиловци - у сусрет Васкрсењу

Шестог августа 1941. године почео је један од најстрашнијих злочина над цивилима у Другом свјетском рату, усташки покољ над више од 800 становника српског села Пребиловци код Чапљине .

Шестог и седмог августа усташе су на звјесрки начин поубијале или живе бацили у јаму Голубинка махом дјецу, жене и старце, док су одрасли мушкарци избјегли у брда мислећи да нико неће дирати нејач. Тада је потпуно угашено више од педесет породица из овог села. У спомен храму Васкрсења Христовог сутра ће бити сахрањене кости светих пребиловачких мученика, али и жртава усташких злочина из осталих херцеговачких села.

Славићемо живот и наше светитеље!

Животна прича Бојана Екмечића, младог Пребиловчанина, који је са шест мјесеци морао да напусти своју колијевку. Са породицом се вратио родном огњишту 12 година касније. Живот је кренуо из почетка.

Мајка ме је из Пребиловаца изнијела када сам имао шест мјесеци. Десет слова име мога села красе, баш онолико колико прста цио живот хране. Сачували смо главу и маштали да се једног дана вратимо кући. Лијепа је цијела Херцеговина, али огњиште је за нас само једно – Пребиловци.Кућа није била завршена. Требало је времена и рада да се доведе у пристојно стање за живот. Морали смо се потрудити и око свакодневних, егзистенцијалних проблема. Требало је почистити њиве и ливаде за кошење, набавити краве и посветити се свим сеоским пословима. За вриједнога домаћина увијек има посла. Мом оцу није било лако. Требало је по други пут за мало времена почети живот, ни из чега.