Успешно окончан рад међународног научног скупа Ниш и Византија XIV

Са благословом Епископа нишког Г. Јована, од 3. до 5. јуна 2015. године у склопу Дана Светих цара Константина и царице Јелене, одржан је, у великој сали Унивезитета у Нишу, четрнаести по реду међународни научни скуп Ниш и Византија XIV. Ове године тема конференције била је Градови и грађани византијског света.

Као и прошле године, организатори скупа били су град Ниш, Епархија нишка и Универзитет у Нишу, што показује добру сарадњу између Цркве и локалне самоуправе. Веома стручан организациони одбор, на челу са Патријархом српским Г. Иринејем, Епископ нишким Г. др Јованом, градоначелником проф. др Зораном Перишићем, ректором др Драганом Антићем, и ове године се потрудио да на научни скуп буду позвани најеминентнији стручњаци из области уметности, археологије, историје и теологије, из целог света. Најзаслужнији за успешну организацију и још бољу реализацију конференције, која је четврта по реду византолошких симпосиона на харвардској листи, био је као и сваке године др Миша Ракоција, оснивач ове манифестације. Више о симпосијуму Ниш и Византија на сајту: http://www.nisandbyzantium.org.rs/.

Патријарх српски посетио заједницу православних Срба на Нијагариним водопадима

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, администратор Епархије канадске, обишао је у среду, 10. јуна 2015.г., српску заједницу и парохију Св. Георгија на Нијагариним Водопадима.

Српског Патријарха је дочекао старешина храма протонамесник Дејан Обрадовић, заједно са архијерејским замеником протојерејем-ставрофром Василијем Томићем, протојерејем-ставрофором Лазаром Вукојевим, протојерејем-ставрофором Првославом Пурићем, протјерејем Добрицом Обрадовићем, протојерејем-ставрофором Војиславом Павловићем,  протојерејем ставрофором Милован Средојевић, протојерејем-ставрофором Милојком Дмитрићем, оцем Ђуром Самцем, протонамесником Александром Црногорцем - секретаром ЕУО, јерејом Јованом Марјанцом.

Интервју, перформанс или некромантија у Музеју Николе Тесле?

Значајну пажњу српске јавности је изазвало објављивање фотографије којом се, у музеју Николе Тесле у Београду (тачније у просторији где се налази урна са кремираним остацима српског генија), потврђује присуство особа склоних, у најмању руку дискутабилним, спиритуалним праксама.

фото: Бранимир Миловановић

Подсећања ради, Теслино интелектуално наслеђе било је и раније предмет интересовања секти. Наиме, представници јапанског култа Ом Шинрикјо (AOM Shinrikyo, који и данас постоји и делује под називом ALEPH), почетком деведесетих година су добили приступ архиви овог музеја. У то време, медији су „с поносом“ пренели вест о „заинтересованости Јапанаца за интелектуално наслеђе српског генија“. Свега пар година касније, припадници ове секте извршили су језиви терористички напад у токијском метроу бојним отровом сарином, како би изазвали „почетак Апокалипсе“. Од тада па до данас, појавили су се и разни други опсенари и „магови“, с идејама о „Теслиним светлосним формулама“ и разним другим езотеријским доктринама за које су (безуспешно) тражили покриће у идејама српског генија и осведоченог православног хришћанина. Чак је отворено и неколико „духовних центара“ којима је наденуто Теслино име, иако је њихова делатност, по правилу, понајмање заснована на науци.

Патријарх Иринеј у Торонту

 Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, администратор Епархије канадске, обишао је у уторак, 9. јуна 2015.г., српску заједницу и парохију Св. Саве у Торонту.

Српског Патријарха је дочекао старешина храма и први парох торонтски, протојереј-ставрофор Милутин Вељко, заједно са архијерејским замеником протојерејем-ставрофром Василијем Томићем, протојерејем-ставрофором Лазаром Вукојевим, протојерејем-ставрофором Првославом Пурићем, протојерејем-ставрофором Љубомиром Рајићем, протојерејем Златибором Ђурашевићем, протонамесником Александром Црногорцем - секретаром ЕУО, јерејом Јованом Марјанцом.

Где сигурно не треба да буду посмртни остаци Николе Тесле?

Вест да је председник Скупштине града Београда г. Никола Никодијевић изјавио да је „пресељење урне Николе Тесле тражила Црква“ и да је у питању иницијатива Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја због сатанистичких обреда у том музеју, код многих је изазвала неверицу, а код неких и подсмех.

Да музеј није место у коме треба да буду похрањени нечији посмртни остаци, верујем, сложиће се већина. Поготово ако се ради о Николи Тесли, крштеној души, сину православног свештеника, сестрићу православног митрополита, сахрањеног после православног опела, које су служили православни свештеници протојереј Душан Шуклетовић и протојереј Милан Мрвицин. Да се подсетимо: Никола Тесла се упокојио на Божић 1943. године у Њујорку. Опело је служено 12. јануара у капели Светог Јована Богослова, а сахрањен је истог дана на гробљу Фернклиф. Његово тело је, по изричитој жељи његовог сестрића Саве Косановића, ексхумирано и кремирано тек 25. марта 1943. У заоставштини великог научника никада није пронађено ништа што би могло да упути на то да је кремација била његова жеља.

Освештан живопис у Минхену

Српска Православна Црквена Општина Минхен прославила је 7. јуна 2015. године свога заштитника Светог мученика Јована Владимира.

Молитвена прослава почела је дан раније, 6. јуна, вечерњим богослужењем коме је предходило служење Доксологије Његовом Преосвештенству Епископу далматинском г. Фотију. Празничном вечерњем богослужењу присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије.