Освећена црква у селу Пожегрмцу код Прибоја

У суботу 9. августа ове године, на дан Св. Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Филарет, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије милешевска, освештао је новоизграђени храм у селу Пожегрмцу код Прибоја. Храм је посвећен светом великомученику Пантелејмону.

Темеље за овај храм освећени су 15. септембра 2011. године. Земљиште су поклонили благочестиви житељи овог краја Миодраг, Петар и Рада Ковачевић и Благоје и Бошко Марјановић. Пројекат за храм урадио је архитекта Видојко Удовичић из Прибоја. Крстове су приложили Гордана и Видосав Ковачевић са породицама.  Звоно је приложио Обрад Ковачевић са породицом. Иконостас је даривао Душко Ковачевић.

Откриће и пренос моштију светог Стефана, архиђакона и првомученика

Пошто свети архиђакон Стефан би камењем убијен од Јевреја, чесно тело његово лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана: јер беше остављено да га поједу пси, звериње и птице. Али се ништа не косну тела, јер га Господ чуваше. Друге пак ноћи славни законоучитељ јерусалимски Гамалил, који се спомиње у Делима Апостолским (5, 34; 22, 3), који беше почео нагињати вери Христовој и постао потајни пријатељ светих апостола, посла побожне људе да неприметно узму првомучениково тело; и он га однесе на своје имање у село које се по њему називаше Кафаргамала, тојест село Гамалилово, удаљено двадесет потркалишта од Јерусалима. Ту га Гамалил чесно погребе, положивши га у пећини уновом гробу свом. Потом Никодим, кнез јеврејски, који ноћу беше долазио Господу Исусу (Јн. 3, 1-2), престави се плачући над гробом светога Стефана; Гамалил и њега сахрани у исту пећину близу првомученикова гроба. Затим и Гамалил, примивши свето крштење са својим сином Авивом и богоугодно поживевши неко време у хришћанској побожности, сконча; оба они бише погребени у истој пећини крај Стефановог и Никодимовог гроба.

Поштанска марка поводом 100-годишњице Патријарха Павла

Његова Светост Патријарх српски  Иринеј примио је 14. августа 2014. г., у Патријаршији српској, представника ЈП „Пошта Србије”, директора радне јединице „Србијамарка” Радомира Бојанића. Састанку су присуствовали: професор др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма Светог Саве на Врачару, и Јакша Ј. Влаховић, креатор марака Поште Србије.

Састанак је уприличен поводом одлуке Владе Републике Србије, донете је 25. јула ове године, о објављивању пригодне поштанске марке у част 100 година од рођења  Патријарха српског Павла. Ова одлука је објављена у Службеном гласнику Републике Србије број 81 од 1. августа 2014. године.

Митрополит Онуфрије - поглавар Украјинске Православне Цркве

 На заседању Светог Архијерејског Сабора Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, који је заседао у Кијевско-печерској лаври 13. августа 2014. године,  изабран је нови поглавар Украјинске Православне Цркве, досадашњи местобљуститељ Кијевске митрополитске катедре, Митрополит черновички и буковински Онуфрије.

У раду Сабора узело је учешће 82 архијереја ове Цркве, од која 52 епархијских, 22 викарна и 8 (од 9) хор-епископа. Било је два круга гласања. За новог Митрополита гласало је 48 архијереја ове Цркве.

Епископ Андреј посетио амбасадора Босне и Херцеговине

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј посетио је 13. августа 2014. године у Бечу Њену Екселенцију амбасадорку  Босне и Херцеговине у Аустрији др Тању Милашиновић Мартиновић.

Епископ Андреј је госпођи Милашиновић Мартиновић најпре заблагодарио на њеном учешћу у свечаностима поводом устоличења у трон епископа аустријско-швајцарског. Његово Преосвештенство је са задовољством саслушао информације о улози Амбасаде Босне и Херцеговине у животу нашег народа који у великом броју живи и ради на простору Републике Аустрије, а нарочито у Бечу.

Госпојински пост

Госпојински пост траје од 1/14. августа до 28/15. августа

Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа. Црква је установила овај пост како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње. Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-1180).