Пријеми у Српској Патријаршији - 18. март 2014.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас, 18. марта 2014. године, у Патријаршији српској у Београду г. Томислава Јовановића, министра образовања, науке и технолошког развоја у оставци.

Истог дана, Патријарх српски г. Иринеј примио је г. Милована Бјелицу, начелника Општине Соколац, са сарадницима.

Патње Срба на Косову и даље трају

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао на академији у Народом позоришту у Београду поводом десете годишњиње страдања српског народа и Цркве у Мартовском погрому на Косову и Метохији.

У пратњи Његове Светости био је Преосвећени Епископ липљански г. Јован.

• опшириније на инетрнет презентацији Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије

Парастос жртвама Мартовског погрома

Обележавање десете годишњице Мартовског погрома започело је парастосом жртвама који је у храму Светог Николе у Приштини служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије

Владика Теодосије је после парастоса жртвама погрома подсетио и на пострадале православне храмове, српске домове и на протеривање више од 4.000 Срба са Косова и Метохије. “Оно због чега је наше срце данас тужно је што су наши суграђани и наши ближњи који су отишли са ових простора у избеглиштву и расејању. Мало њих се вратило, такорећи да нема повратка. И то је, браћо и сестре, оно за чим ми данас жалимо. После 10 година од Мартовског погрома и овај град овде и многи градови на Косову и Метохији су готово без Срба који су живели пре 1999. и 2004. године“.

Отворена изложба "Да се не заборави"

У Светосавском дому на Врачару 17. марта 2014. године отворена десета по реду изложба фресака и икона Да се не заборави

У класи мр Горана Јанићијевића и мр Тодора Митровића - у оквиру стручне праксе - настале су фреске и иконе као реинтерпретације живописа из манастира и цркава са Косова и Метохије. Ове године тема изложбе била је Исус Христос на Косову и Метохији.

Злочин без казне!

Поводом обележавања десете годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије организује низ активности путем којих жели да подсети домаћу и светску јавност на злочин који је 17. и 18. марта 2004. године почињен над српским и неалбанским народом.

Све акције у Србији и иностранству одвијаће се под слоганом „Погром – десет година касније“. У организацији Канцеларије за Косово и Метохију, у понедељак 17. марта у 13 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће одржана Свечана академија „Погром – десет година касније“. У оквиру Академије наступиће и глумци и хор Народног позоришта. Присутнима ће обратити министар г. Александар Вулин, Патријарх српски г. Иринеј, председник Скупштине Републике Србије г. Небојша Стефановић и представник Друштва пријатељства Израел-Србија из Тел Авива.

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004-2014. - Десет година касније

Обележавањем десетогодишњице од мартовског погрома 2004. желимо, ко зна који пут, да скренемо пажњу међународној и домаћој јавности о некажњивости злочина над људима и баштином данас сем, ако за то не постоји интерес неких спољашњих политичких и војних центара моћи.

Питање културних идентитета на Косову и Метохији у непосредној је вези с препознавањем и опредељењем аутентичних баштиника на Косову и Метохији у дужем временском периоду. Постојећи културни идентитети нису настали истовремено. Сходно томе, статус баштиника условљен је конкретним стваралаштвом народа који су живели и данас живе на Косову и Метохији. Српски народ и Српска православна црква баштине најбројније и најзначајније културно наслеђе и оно је недељиво по било ком основу. Када је реч о албанском културном наслеђу неизбежно се намеће питање да ли је албанска етничка заједница баштиник свеукупног културног наслеђа исламске провенијенције? Ако отоманско културно наслеђе на Косову и Метохији датира пре досељавања албанског становништва на те просторе и ако се зна да је процес исламизације текао поступно, оправдано је поставити питање – да ли албанско становништно може бити баштиник отоманског културног наслеђа чак и када су, после примања ислама, за верске обреде користили већ постојеће отоманске богомоље? И није реч само о верским објектима.