Патријарх српски и архијереји на Косову и Метохији

Његова Светост Патријарх српски Иринеј и чланови Светог Архијерејског Синода и Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију провели су дане од среде 6. до петка 8. фебруара у страдалној јужној српској покрајини. Уз архијереје са територије Косова и Метохије, Епископе рашко-призренског Теодосија и липљанског Јована, викара Његове Светости, на Косову и Метохији су боравили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи сремски Василије, врањски Пахомије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије.

Реаговање Митрополије црногорско-приморске

Поводом саопштења Министарства унутрашњих послова Црне Горе којим је Министарство реаговало на тврдњу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија изречену у телевизијском интервјуу у вези са пријавом Митрополије код тог Министарства, Митрополија црногорско-приморска јавност упознаje о следећем:

„Митрополит Амфилохије јесте написао писмо бившем Министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу у вези са пријавом Православне Цркве у Црној Гори и оно је заведено у Министарству 8. марта 2012. године под дјеловодним бројем 01-08/12-3538/1 (прилажемо факсимил прве стране). Писмо које је поменуто у јучерашњем саопштењу МУП-а је послато тек пар мјесеци касније.

Сотириологија др Јована Пурића, епископа нишког

Данас, када живимо у једном потрошачком секуларизованом друштву, где се на многе ствари гледа утилитарно, на свет природе у механицистичком кључу, а његов развој у кључу претеране потрошње, кад  „чинити“ и „имати“ постају примарнији од „бити“, настају тешки облици људског отуђења. 

Проблемом греха и отуђења бави се, у теологији, научна дисциплина која се зове сотириологија, односно наука која се бави питањем спасења човека у Христу, Другом Лицу Свете Тројице, инкарнираном „нас ради људи и нашега ради спасења“. Човек, као зеница свега створеног у Господу, укида, такође, онтолошку и аксиолошку границу између човека и других бића, сматрајући биосферу  биоетичким јединством неиздиференциране вредности.

Патријарх Иринеј служио у Лазарици на Звездари

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у цркви светог великомученика кнеза Лазара на Звездари, уз саслужење протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, старешине храма протојереја Мирка Видачка, протојереја-ставрофора Драгослава Стикића, као и ђакона Драгана Танасијевића, Мирослава Николића и Ивице Чаировића.

Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској

У оквиру својих редовних активности и посета епархијама Српске Православне Цркве, др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, заједно са саветником ове Канцеларије, др Томиславом Бранковићем, био је 12. фебруара 2013. године гост Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина.

Митрополит Амфилохије: Ако је црква на Румији дивља градња, шта је онда питомо у Црној Гори

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је у емисији “Начисто” на телевизији Вијести, да не зна зашто га називају окупатором када је устоличен код ћивота светог Пегра Цетињског, уз присуство свих представника ове државе, тадашњег премијера и предсједника, и уз присуство иних који су му помагали у изградњи храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

“Мој добри пријатељ Маровић сада каже да је тај храм окупаторски, јер неко други црногорску имовину преписује на себе, а није ми јасно гдје је то нашао. Имовина која је била црквена, стицана мукотрпно кроз вјекове и прилоге, крвљу брањена, како може да припада туђој земљи”, казао је Владика. Он је напоменуо да је, поред толико стамбених објеката и дивљих градњи у Бару, засметала црквица на Румији, која је посвећена светој Тројици. “Ако је црква на Румији, то мало обиљежје љубави, дивља градња, шта је онда питомо у Црној Гори?”, запитао се митрополит Амфилохије.