Богојављењско пливање за часни крст на Ади Циганлији

Протонамесник Владан Симић: Oдговори на питања Александра Апостоловског, новинара листа ,,Политика“

Питање: “Политику”, наиме, занима, какав је сада статус епископа Константина, где он борави, и, какав је, уопште, статус суспендованих епископа у другим случајевима? С обзиром на то да је он још службеник СПЦ, медији су спекулисали да се налази у "кућном притвору", што сте демантовали. Али, има ли он слободу кретања, где се, рецимо, тренутно налази, сме ли разговарати са медијима?

Одговор: Епископ средњоевропски г. Константин је одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве стављен под суспензију, о чему је Свети Синод благовремено и јасно обавестио јавност. Суспензија подразумева да је епископу привремено одузето право на управљање епархијом до коначне одлуке коју ће донети Свети Архијерејски Сабор.

Отворена Константинова година (313 – 2013)

Свечаном академијом у Народном позоришту у Нишу 17. јануара 2013. године свечано почела прослава јубилеја Миланског едикта. Патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић отоврили годину Миланског едикта.

Свечаност је отворио поздравним говором градоначелник Ниша др Зоран Перишић, после кога су говорили: амбасадор Руске федерације Његова Екселенција Александар Чепурин као домаћин свечаности, Његова Преузвишеност бискуп Реформаторске хришћанске цркве др Иштван Чете-Семеши, Његова Екселенција надбискуп Орландо Антонини, апостолски нунције у Београду, кога је преводио београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Јубилеј - подстрек да још истрајније сведочимо Господа Христа да би и други, видевши наша добра дела, прославили Оца нашега Који је на небесима

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја на свечаности отварања године Миланског едикта
- Ниш, 17. јануар 2013. године -

Прошло је 1700 година од доношења Миланског едикта, којим је Свети Цар Константин Хришћанима гарантовао право да Господа Исуса Христа слободно прослављају. Пред нама је велики догађај, али и прилика да се после много векова упитамо: шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали Благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.

Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру“. Многи мученици из тог времена чијем се храбром сведочењу Истине дивимо, међу којима су и ранохришћански мученици са ових наших простора (Свети Флор и Лавр из Улпинане (данашњи Липљан), Свети Емил и Стратоник (Београд), Свети Ерасмо Охридски, Светих 150 мученика сирмијских (Сремска Митровица), испуњавају календар Свете Цркве Христове. Заслугом Светог Цара Константина хришћани су постали слободни. Постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања. Тим едиктом је Цркви гарантована слобода, по речима царским: „да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити“.

Свако нека верује како му срце хоће! - овим Константиновим речима вера многих од нас постала је вера живих и слободних људи

Говор г. Томислава Николића, председника Републике Србије, на свечаности отварања године Миланског едикта
- Ниш, 17. јануар 2013. године -

Ваша Светости, поштовани представници верских заједница, чланови Владе Републике Србије, уважене екселенције, даме и господо, пријатељи.

По Евсевију, на победничком путу у Рим, одједном, усред поднева, на ведром небу, Константин и његова војска су угледали крст са натписом „Овим победи“!

Следеће ноћи Спаситељ се јавио Константину и наредио му да припреми заставу са знаком који му се указао. Заставу је сачињавао златни венац пободен на дршку, с монограмом од почетних слова Христовог имена.

Повратак из Грузије

Делегације Цариградске и Српске патријаршије, свечано испраћене из Тбилисија, заједно су допутовале у Цариград.

Његова Свесветост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј уприличио је 14. јануара 2013. године пријем за српску делегацију током којег су сумирани утисци са прославе значајног јубилеја грузијског патријарха Илије. Овом приликом Патријарх српски г. Иринеј је посетио два значајна светилишта древног Царевог Града - цркву Пресвете Богородице Најсветије - "Памакаристос" и цркву Пресвете Богородице Влахернске.