Слава манастира Ваведењe

Јуче јесвечано прослављена слава београдског манастира Ваведења Пресвете Богородице, где је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао светом архијерејском Литургијом, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке.

Мученички венац Епархије славонске

У суботу, 1. децембра 2012. године, Епископ ваљевски г. Милутин посетио је, у пратњи архијерејског заменика архимандрита Петра, Богом чувану Епархију славонску и свог брата у Христу Епископа славонског г. Саву. Овом посетом је остварена обострана жеља српских архијереја, који су негда у далекој Аустралији, у различита времена носили жезал епископа аустралијско-новозеландских са седиштем у манастиру Светога Саве у Канбери.

Обиљежена стота годишњица битке на Скадру

Светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Враки и парастосом на Бардањолу 2. децембра је обиљежена стота годишњице првог Балканског рата и битке на Скадру у којој је за ослобођење овога града од вјековне турске окупације погинуло око 10.000 војника Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије.

Преставио се у Господу антиохијски Патријарх Игњатије

У болници Светог Ђорђа у Бејруту данас се упокојио Патријарх антиохијски Игњатије IV после доживљеног можданог удара.

Патријарх Игњатије IV (Хазим) рођен је 1. априла 1920. у селу Мухарда близу града Хаме у Сирији. Године 1936. његова породица се преселила у Бејрут, где је он служио као чтец у олтару. Много времена потом, положивши монашке завете, био је рукоположен за јерођакона. Године 1945. дипломирао је на Америчком универзитету у Бејруту, а од 1949. до 1953. студирао је на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу.

По повратку у Либан, млади теолог са дипломом магистра рукоположен је у чин јеромонаха. 1942. године био је један од оснивача утицајног Православног покрета омладине у Либану и Сирији, чији циљ је било све активније учествовање омладине у животу Цркве. Године 1953. он је један од организатора Синдезмоса, у свету познате организације православне омладине. Године 1961. хиротонисан је за епископа Палмире и Патријарховог викара, а следеће године послан је у манастир Баламанд за духовника и ректора новоосноване Богословије, која је 1988. уздигнута у Православни универзитет,  први такве врсте на Блиском Истоку. Године 1970. будући патријарх је био изабран за митрополита Латакије.

За Патријарха антиохијског и свега Истока изабран је 2. јула 1979. године, а устоличен је 8. јула исте године.

Наставак сарадње Одбора за верску наставу и Војне академије

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, јуче су на Војној академији у Београду Епископ хвостански г. Атанасије и генерал-мајор Младен Вуруна потписали Споразум о наставку сарадње

Године 2007. веронаука је уведена у Војну гимназију као редован предмет чиме је успостављена сарадања у васпитно-образовној делатности са Војном академијом у чијем је саставу Војна гимназија. Ученици су показали велико интересовање за духовно образовање што је подстакло надлежне да се оно прошири и на студенте Војне академије. Следеће 2008. године потписан је Споразум о сарадњи између Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије, што је дало оквир за низ просветних активности.

Стара Србија: драма једне цивилизације

Монографија "Стара Србија (XIX-XX век ): драма једне цивилизације" научног саветника Историјског института САНУ др Славенка Терзића, представљена у понедељак у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду

Промоцији књиге, у издању "Православне речи" из Новог Сада и Историјског института у Београду, присуствовали су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Њихова Преосвештенства господа Епископи: бачки Иринеј и крушевачки Давид, протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, Главни секретар Светог Архијерејског Синода, представници Српске академије наука и уметности, многе личности из политичког и културног живота престонице и други. О књизи су говорили дописни чланови САНУ проф. др Михаило Војводић и проф. др Љубодраг Димић, проф. др Дарко Танасковић и аутор, а присутнима се обратио и директор "Православне речи" Зоран Гутовић.