Друга, из затвора, Окружна посланица Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована

+Јован

милошћу Божјом Архиепископ охридски и Митрополит скопски Цркви у којој је од Бога постављен да архиепископује и свим Црквама у икумени сабраним у телу Христовом и Духом Светим свезаним, из затвора у Скопљу, где је затворен већ шести пут у последњих десет година,

шаље ову

Другу, из затвора, Окружну посланицу

Када стекнемо љубав Христову и добродетељ, доликује да поднесемо и гоњења Њега ради, ако треба и прогонство да прихватимо, па и да чујемо о себи и најнеприличније клевете, и свему томе још и да се радујемо - каже блажени Никола Кавасила. Тада, кад се у човеку распламти та божанствена љубав и када добродетељи засветле у њему, он бива спреман, не само да подноси страдања, не само да трпи злодела и затворске вериге, већ је спреман и да им се радује. Радост, пак, не раздаје се према заслугама, она никако није награда за подвиге, она је благодат, прекрасан и савршен дар милости Божје узрокован једино избором Оца да уђемо у Његову радост (Мт. 25,21-23). Они, пак, који су ушли у радост Оца, радују се радошћу Христовом, те тако, оно што Христа радује, Он чини да радује и оне који су Његови, а суштински Он се Сам у Себи радује.

Дан Српске академије наука и уметности

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је јуче, 19. новембра 2012. године, свечаном обележавању Дана Српске академије наука и уметности. Свечаном програму и уручењу награда у Свечаној сали САНУ присуствовали су председник Р. Србије г. Томислав Николић, представници Владе Р. Србије и највиших образовних и културних институција, као и чланови дипломатског кора.

Пријем директора основних и средњих школа у Српској Патријаршији

Сада већ традиционални пријем директора београдских школа је уприличен и ове године, 19. новембра, у свечаној сали Српске Патријаршије у Београду. Поред директорâ пријему су присуствовали министар просвете г. Жарко Обрадовић, директор Канцеларије за са­рад­њу са цр­ква­ма и тра­ди­­ци­о­нал­ним вер­ским за­јед­ни­ца­ма г. Ми­ле­та Ра­до­је­вић, супруга председника Р. Србије г-ђа Драги­ца Ни­ко­лић, иза­сла­ници пред­сед­ни­ка Р. Ср­би­је г-ђа Станислава Пак и г-ђа Јасмина Митровић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не гра­да г. Зо­ран Алим­пић, директор Агенције за контролу летења и добротвор Катихетског одбора Никола Станков, и дру­ге јав­не лич­но­сти.

Пријем у Патријаршији српској – 19. новембра 2012.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је јуче, 19. новембра 2012. године, у Патријаршији српској у Београду г. Милету Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, и г. Милорада Грчића, директора Рударског басена Колубара.

Саопштење за јавност

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са неверицом и огорчењем примио вест да је жалбено веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, под председавањем судије Теодора Мерона, донело ослобађајућу пресуду хашким оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу, којима се судило за злочине против човечности  и кршење законâ и обичајâ ратовања од јула до септембра 1995. године, тиме што су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно и присилно уклањање српског цивилног становништва из Крајине.

Овом срамном пресудом хашки суд је коначно разобличио сâм себе и још једном показао да је у питању политички суд коме је најмање стало до правде и до права.

Нечасна и неправедна пресуда, која не само оправдава злочинце него и умањује – па и поништава – злочине, свакако не иде у прилог процесу помирења у овом делу Европе него га одлаже за нека будућа времена.

Епископ бачки др Иринеј: Хашка правда – шта је то?

Поводом  срамне одлуке Хашког казненог трибунала о ослобађању хрватских генерала одговорних за злочине извршене у једнако срамној акцији званој „Олуја”

Не само у Србији, Републици Српској и свим областима у којима живи српски народ него и широм света страховитим праском је одјекнула вест о срамној одлуци хашких судија да хрватске генерале Готовину и Маркача прогласе невинима и ослободе их сваке одговорности за „Олују”, за изгон већине крајишких Срба са њихових вековних огњишта, за убиство хиљада невиних ненаоружаних цивила, за гранатирање српских насеља и избегличких колона и за све злочине учињене са хрватске стране током трагичног међуетничког сукоба на тлу разбијене Југославије. Ослобађањем Готовине и Маркача, Хрватска је потпуно амнестирана за све: добила је општу евроатлантску индулгенцију, опроштајницу грехова. Закључак је само један: Срби су сами криви за све што им се десило – сами су себе убијали; сами су спалили десетине хиљада својих домова; сами су, на тракторима и приколицама, добровољно, све уз песму, напустили своја прадедовска станишта и отиснули се у неизвесност; сами су изабрали да годинама живе од милостиње, у беди и оскудици, у колективним избегличким центрима и код мало мање бедних и оскудних сродника и пријатеља, пружајући притом ирационални отпор наступајућој демокрацији, хрватској и евроатлантској...