Патријарх Иринеј отворио изложбу "Да се не заборави 2012"

У Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј отворио је изложбу "Да се не заборави 2012". Изложбу копија фресака из манастира Дечани приредила је, по осми пут заредом обележавајући погром Срба са Косова и Метохије - 17. марта 2004. године, Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Патријарх је изложбу отворио у присуству викарног Епископа хвостанског Атанасија, протојереја-ставрофора Радивоја Панића, старешине Светосавске цркве; професора и студената Академије Српске Правсолавне Цркве за уметности и консервацију; и представника културног и јавног живота у српској престоници.

Молитвено сећање на пострадале у погрому на Косову и Метохији 17. марта 2004. године

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у суботу 17. марта 2012. године у Саборној цркви Свету Архијерејску Литургију и парастос Србима страдалим пре осам година на Косову и Метохији. Патријарху су саслуживали свештеници и ђакони овога храма, а појао је хор Богословије Светога Саве.

Даривање је обострано радовање

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Патријарха Иринеја и председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, ”Светосавско звонце” је у сарадњи са вероучитељима који предају веронауку у основним школама на територији Градских општина Нови Београд и Земун обновило хуманитарну акцију ”Дар од срца”.

Циљ ове ђачке добротворне акција је да деца дарују своје вршњаке који живе у енклавама на Косову и Метохији. Ученици новобеоградских и земунских школа су се од срца одазвали и  спремили пакетиће са играчкама, школским прибором и одећом.

Акција ”Дар од срца” покренута је 2008. године, када су читаоци ”Светосавског звонца” који похађају веронауку у ОШ ”Кнегиња Милица” на Новом Београду, уз помоћ своје вероучитељице Биљане Димитријевић, прикупили преко хиљаду пакетића за своје другаре на Косову и Метохији, исказујући тако своју љубав према вршњацима. Овој хуманитарној акцији су се касније придружили сви ученици ОШ ”Књегиња Милица”.

Сусрет Патријарха српског и председника Демократске партије Срба из Македоније

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је јуче, 15. марта 2012. године, у Патријаршији српској у Београду г. Ивана Стоилковића, председника Демократске партије Срба из Македоније.

«Велики Кањон» Православља у Америци

Године 1960. о. Јован Романидис (1927-2001), велики грчко-амерички богослов, професор догматике на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну, у свом писму ученом светогорском монаху Теоклиту Дионисијатском, позвао је Свету Гору да пошаље монахе у Америку и да тамо оснује макар један манастир, а ако је могуће и више. Отац Јован је указао на то да ће без монаштва и указивања на аскетски дух Православља, Православље у Америци нестати или ће се претворити у нешто сасвим друго. «Ако овако настави постаће као римокатолицизам или протестантизам, који су укинули сваки вид поста и баве се свиме другим осим аскезом и бдењем.» То што је тражио о. Јован 1960. године, а Света Гора нажалост није могла да испуни, остварио је Господ коју деценију касније, тихо и без много вреве, тако да то нико није опазио.

Митрополит Амфилохије у Атини

Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије учествовао је јуче на сахрани новопрестављене игуманије Јустине, дугогодишње настојатељице манастира Свете Тројице у Коропију код Атине.

Опијело је, уз мноштво свештенослужитеља и монаштва, Митрополит Амфилохије служио са Високопреосвећеним Митрополитом Мегоје и Лавреотикије Николајем из Атинске Архиепископије.

Мати Јустина, као једна од најзнаменитијих монахиња Цркве Грчке посљедњих деценија, велики је пријатељ нашег народа и Српске Патријаршије. Још од 60-тих година прошлог вијека њен манастир је био дом многих студената и теолога из наше помјесне Цркве, међу којима су били Митрополит Амфилохије и Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Замонашена је прије више деценија од стране Преподобног оца Јустина Ћелијског.