Владика Иринеј: Предуслов у трагању за Богом јесте мир у срцима нашим

Љубав се оваплотила и тражи од нас који смо носиоци Његовог пречистог лика да у себи остваримо и Његову прилику коју смо нарушили својим гресима. Када бисмо ово остварили, избавили бисмо не само себе, већ васколико човечанство из ове долине искушења.

Данас, из препуног срца понављамо те исте речи великог пророка Исаије, јер нам се заиста роди Дете, Син нам се даде! Богомладенац се оваплоти ради нас људи и ради нашег спасења! Радујмо се, дакле, увек јер нам се роди Христос Спас!

Као ваш архипастир, одазивајући се, попут Исаије позиву Господњем, ходећи са вама кроз долину искушења и сагледавајући око себе све вас, Његову свету паству, народ Божји, радосно кличемо пред колевком Новорођенога: Ево ја и деца коју ми даде Бог! (Ис. 8,18). 

Заиста, децо возљубљена, сагледваши свет око нас, видимо да су данашњи кораци васколиког света раскораци, једно безумно ходочашће кроз долину искушења. Но, оваплоћени Бог нам улива изобилну наду, јер усред сурове стварности која је завладала човечанством, од економских криза до друштвеног раслабљења,  од борбе за правду до немирâ и ратова; Спаситељ и Избавитељ нам долази као новорођено Дете – управо невино Дете. Јер Он кроз себе, као Бог Моћни, открива моћ невиности. Наш Чудни Бог и Саветник испуњава свет са својим рођењем по телу, са светлошћу чистоте која извире само и искључиво из тог новог живота. За нас је тај нови живот: живот у Њему који нам једини пружа неизмерне могућности.

“IOCC” послао нови контигент помоћи настрадалима у земљотресу у Краљеву

Годину дана након што је земљотрес у српском селу Витановцу порушио зидове њене куће и уништио њен једини извор топлоте, ова жена са еланом прикључује нови шпорет на дрва. Захваљјујући великодушном прилогу Митрополије аустралијско-новозеландске, IOCC (Међународно православно добротворно удружење) обезбедио је шпорете на дрва и дрва за 150 породица које се боре да обнове своје домове, оштећене у разорном земљотресу.

Балтимор, (IOCC) - Протекла година је била напорна за сељане који живе у Витановцу, селу у коме је био епицентар земљотреса јачине 5,4 степена рихтерове скале који је у новембру 2010. године погодио краљевски крај и иза себе оставио двоје мртвих и на десетине хиљада људи без крова над главом.
Пошто је зима на вратима а помоћ овом крају је још увек неопходна, Међународнo православнo добротворнo удружење (IOCC), кроз сталну подршку Српске Православне Митрополије aустралијско-новозеландске, испоручује преко потребну помоћ породицама које и даље тешко радe на реизградњи, оправци и новоизградњи својих домова и набавци ствари уништених у земљотресу.

Божићни празници у Црној Гори

Ми држимо до традиције наших предака да поред кућнога бадњака донесемо бадњак Митрополиту цетињскоме који чува Свету вјеру прађедова, ону праву ттврду вјеру, коју су наши преци знали да очувају као олтар прави на камен крвави

Бадњи дан - Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру, у току које је Свету тајну крштења примила породица Атковић са Цетиња. Владика је у раним поподневним часовима благословио и наложио бадњаке у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића. Митрополит Амфилохије је са свештенством благословио и наложио бадњаке пред Цетињским манастиром које су и ове године, по устаљеној традицији, донијели представници свих племена и крајева из Приморја, Боке, Старе Црне Горе, Зете, Брда, и Старе Херцеговине. По древном вишевјековном обичају први бадњак су донијели предатавници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи.

Помозимо Кристини Милутиновић из Лепосавића

С благословом Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, Епархија прослеђује апел Зорана и Станке Милутиновић из Лепосавића за прикупљање новчане помоћи ради лечења њихове дванаестогодишње кћерке Кристине, која већ дуго болује од тешког облика леукемије.

Иако се после лечења у Београду Кристинино здравље побољшало, пре  неколико дана поново је дошло до погоршања њеног здравственог стања. Кристина је хитно пребачена на Дечју клинику у Тиршовој улици у Београду, где су родитељима лекари саопштили да постоји шанса за излечење, али је потребан хитан наставак терапије на дечјој клиници у Швајцарској. За ово лечење потребна су огромна финансијска средства у износу од 150.000 евра. Будући да је Кристинино здравствено стање критично, лекари су изнели став да је лечење у Швајцарској неопходно наставити за највише 3-4 дана јер су у питању дани, а не месеци живота у случају прекида лечења.

Александар Шмеман: Евхаристијско богословље

У издању Богословског друштва ОТАЧНИК објављена је књига Александра Шмемана ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ. Зборник је приредио Лазар Нешић.

Уко­ли­ко по­сто­ји лич­ност, чи­је је це­ло­куп­но бо­го­слов­ско ства­ра­ла­штво и чи­тав жи­вот обе­ле­жен Ев­ха­ри­сти­јом Цр­кве, он­да то за­си­гур­но је­сте бла­же­ни отац Алек­сан­дар Шме­ман. Упра­во из тог раз­ло­га, на­слов збор­ни­ка Ев­ха­ри­стиј­ско бо­го­сло­вље, ко­ји по­ти­че од при­ре­ђи­ва­ча, на нај­бо­љи на­чин из­ра­жа­ва цен­трал­ну ми­сао ко­ју ов­де са­ку­пље­ни члан­ци и сту­ди­је екс­пли­цит­но из­ра­жа­ва­ју: Ев­ха­ри­сти­ја је­сте цен­тар, сми­сао и са­мо би­ће жи­во­та Цр­кве, хри­шћа­на и жи­во­та це­ло­куп­ног ство­ре­ног све­та.

Ко­ли­ко је на­ма по­зна­то, пр­ви чла­нак оца А. Шме­ма­на пре­ве­ден на срп­ски је­зик је­сте У тра­га­њу за ко­ре­ни­ма аме­рич­ке бу­ре – не­ко­ли­ко ми­сли о ауто­ке­фа­ли­ји, цр­кве­ном пре­да­њу и екли­си­о­ло­ги­ји, об­ја­вљен је још дав­не 1974. го­ди­не. У ме­ђу­вре­ме­ну је пре­ве­де­но го­то­во све што је отац Алек­сан­дар ика­да на­пи­сао. Срп­ско бо­го­сло­вље се мо­же по­хва­ли­ти ско­ро це­ло­ви­тим опу­сом овог ко­ло­сал­ног бо­го­сло­ва Цр­кве. Ипак, по­не­што је оста­ло не­пре­ве­де­но. Упра­во то има при­ли­ку да са­да иза­ђе на све­тлост да­на, тј. пред срп­ски те­о­ло­шки и кул­тур­ни пу­бли­кум. Сва­ка­ко, у збор­ник ула­зи и не­ко­ли­ци­на чла­на­ка ко­ји су се ра­ни­је по­ја­ви­ли у ра­зним пре­во­ди­ма, али смо их опет до­не­ли у све­жем и но­ви­јем пре­во­ду.

Проф. др Љубивоје Стојановић: Поделимо радост једни са другима

Ево нас усред великог празновања, неко слави Божић, неко Нову годину, а неко и једно и друго, али сви спајамо оба славља на овај или онај начин. Као да нам је добро дошло да мало предахнемо од свакодневице и скупимо нову снагу за нове-старе животне покрете. Заправо, огромна већина једва чека да се повуче у свој дом, одмори у свечаној атмосфери. Код свих је приметна неизвесност, страх од будућих догађаја и некако несвесно се повлачимо у себе са једном једином жељом: да се преживи! Тако су све наше честитке које упућујемо једни другима оптерећене, чак и безнадежне. Свако је затворен у свој страх, тако да једни друге доживљавамо под притиском долазеће неизвесности. Тражимо само успешније од себе на које бисмо се могли ослонити у невољи док су нам они други, мање успешни, неинтересантни и непотребни. Или нам служе за лажну утеху, па говоримо: хвала Богу што ја нисам такав! Управо ово и није утеха, пре је притајени страх који може изненада да нас обузме. И тако славимо, а страхујемо! То није добро! Али постоје реални разлози за то, рећи ће неко. Да, ако све посматрамо површно и без дубљег смисла, биће да је тако. Зато, покушајмо да мало боље и више промишљамо славље, празнике и поруке празника.