Сусрет Митрополита волоколамског Г. Илариона са Патријархом јерусалимским Г. Теофилом

Патријарх јерусалимски Г. Теофил III примио је 25. августа 2011. године Митрополита волоколамског Г. Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, који је дошао у Свету Земљу у радну посету са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила. Митрополит Иларион је пренео поздраве и подршку поглавара Руске Православне Цркве и захвалио се Патријарху домаћину на пажњи коју Јерусалимска Црква указује ходочасницима који долазе у великом броју у Свету земљу из Московске Патријаршије. 

Шумадијско књижевно сабиралиште у оквиру II Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу

Шумадијско књижевно сабиралиште у оквиру II Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу
Шумадијско књижевно сабиралиште у оквиру II Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу
Шумадијско књижевно сабиралиште у оквиру II Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу
Шумадијско књижевно сабиралиште у оквиру II Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу

Поред летњих духовних светковина студеничких, преображењских празновања манасијских, у славу слова ресавског и  многогласног песмопоја у славу  Бога Тројичног, црквенонародног саборовања око китњастих миљеа у камену извезених, светиње каленићке; а у ове наше дане овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, васпостави се благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа Јована и заживе благодаћу и милосрђем Божијим још једно славље духовно: Великогоспојинске духовне свечаности.

Матија Бећковић у Крагујевцу поводом Других Госпојинских свечаности Саборне цркве

У нашем времену  постоји уверење, ако сте против Србије и Срба да сте тиме испунили услов да вам сва  врата буду отворена и сви рачуни приступачни. Томе многи не одолевају  да се на најлакши начин препоруче, каже познати песник, учесник Шумадијског књижевног сабиралишта на Другим Госпојинским свечаностима Саборне цркве

На Шумадијском  књижевном сабиралишту у оквиру Госпојинских свечаности учествовао је и песник који, како је речено „не само да носи апостолско име него деценијама апостолски служи слову о Србији, српству, о слободи и о крсту“. Реч је о песнику  Матији Бећковићу, са којим смо забележили краћи разговор о разним темама.

Господине Бећковићу, чини ми се да сте последњи пут гостовали у Крагујевцу промовишући књигу Ћераћемо се још. Од тада нисте престали да се ћерате. Ћерате ви њих, ћерају они Вас и докле сте доћерали?

- Ево  до Крагујевца. То ћерање је  наш перпетум мобиле, национални. 

Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији

Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији
Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији
Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији
Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији

Са благословом Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Митрополит волколамски Г. Иларион допутовао је у Истанбул 20. августа 2011. године, где је боравио у званичној посети Цариградској патријаршији. У пратњи Митрополита Иларион били су протојереј Николај Балашов и јерођакон Јован (Копејкин).

Приказ књиге 175 година Богословије Светог Саве у Београду 1836-2011, монахa Игнатија (Марковићa)

Песник Хелдерлин у надахнућу је рекао да оно што траје стварају песници. И заиста је тако. Читава стварност, када се погледа изоштренијим, духовним оком, јесте поезија и стваралаштво, трајност и континуитет. Мало је познато да најстарија школа у Србији јесте управо Богословија Светог Саве у Београду. Гурнута од атеистичке и секуларизоване стварности некако у запећак, ове године прославила је 175 година постојања, од кад ју је основао митрополит Петар Јовановић, 1836. године. 

XXII Међународни конгрес византијских студија у Софији

XXIII Међународни конгрес византијских студија отворен је 22. августа 2011 у Софији. Овај јединствен скуп се одржава сваких пет година у различитим земљама које имају своју традицију византијских студија. Ово је други пут да се конгрес одржава у престоници Бугарске, где је 1934. године одржан IV конгрес. Званично отварање форума је одржано поподне на Софијском универзитету. После отварања одржан је пријем у Историјском музеју. На пријему је био присутан бугарски председник Георги Прванов.