Молитвено сећање на Владику ваљевског Милутина

 Молитве за владику Милутина на празник његовог небеског заштитника

Више од пола века предано је служио Господу, носећи име Светог Краља Милутина, највећег средњовековног задужбинара, иза ког су остале десетине светиња чија лепота данас фасцинира зналце градитељства и ликовне уметности, а блаженим миром испуњава боготражитеље који им притичу из васцелог хришћанског света. По узору на свог небеског покровитеља, блаженопочивши владика Милутин градио је и обнављао цркве и манастире у славу Божју, а на молитвену радост верног народа у ваљевском крају, у ком се родио и чији је био први епископ по васпостављењу Епархије ваљевске.

Аутентична духовна гозба ума и срца

Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић): Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику. Са грчког изворника превео С. Јакшић. Издавачи: Беседа и Матица српска, Нови Сад 2019, стр. 626.

Хришћански философ и медијевалист Жак Маритен неуморно је доказивао да је хришћанска философија не само могућа него је и очигледна чињеница историје философије. Али и ту чињеницу, која се са тешком муком прихвата међу философима, треба озбиљно проширити и допунити: хришћанска философија није додатак у мишљењу неких философа, него суштински припада философији као таквој. Тако, у нашим уџбеницима и студијама, када се удубљујемо у историју људске мисли, олако прелазимо преко многих великана патристичке философске мисли сводећи их на опште поделе унутар историје философије, а да патристичка мисао, чини неки превазиђени део општег епистемолошког подвига људског генија. 

Виртуелно не смије овладати комуникацијом човјека

Новинарство доживљавам као шансу за помоћ у мисији Цркве и у том погледу га данас не могу одвојити од своје свештеничке службе. Када сам то схватио и почео да примјењујем, тај „сукоб“ новинара и свештеника у мени је потпуно нестао

Протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре, првог црквеног радија у Српској Православној Цркви основаног 1999. године, добитник је прве награде „Златна Ника” за радио-репортажу „Литије у Црној Гори” на 25. Интернационалном фестивалу репортаже и медија – Интерфер „Златна Ника” 2020. Поред о. Пејовића, ову репортажу потписују и сарадници: монтажер Срећко Радовић и новинари ђакон Павле Божовић и Тијана Лекић.

Владика Кирило саслушан у ЦБ Подгорица

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило саслушан је 11. новембра 2020. године у Центру безбједности Подгорица поводом свете Литургије коју је служио на Митровдан, 8. новембра 2020. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Владика Кирило је у подгорички ЦБ дошао у пратњи адвоката Божа Милоњића. По завршетку саслушања владика Кирило је рекао за Радио Светигору да Црква стално позива народ на поштовање здравствених мера и поручио онима који брину за здравље грађана да народ Црне Горе од Цркве може добити само благослов и душевно и телесно здравље, ако и да она не може да буде извор заразе или болести.

Почела са радом Народна кухиња Епархије бачке

Са благословом Епископа бачког др Иринеја, у светлости празника Светог великомученика Димитрија Солунског и Светог мученика Нестора, 9. новембра 2020. године, подељено је првих педесет куваних оброка корисницима Народне кухиње Епархије бачке.

Непокретним корисницима Народне кухиње оброци су однесени на њихове адресе.  Радним данима, у просторијама Народне кухиње (поред храма Вазнесења Господњег на Клиси), биће подељен један кувани оброк за 50 особа, док ће се корисницима Народне кухиње сваког петка, поред топлог оброка, делити и суви оброк за викенд.

Празник у Богословији у Фочи

Велики дан успомене Светог Димитрија Солунског прослављен је 8. новембра 2020. године светом архијерејском Литургијом коју је у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског у Богословији у Фочи служио Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом.

Саслуживали су професори Богословије, јереји Милош Јањић, Ранко Ковач, Синиша Божић и Вјекослав Јовановић, као и ђакон Будимир Гардовић. На самом почетку свете Литургије Митрополит је рукопроизвео у чин чтеца седморицу ученика петог разреда Богословије.