150 година Вазнесењског храма у Обљу у Херцеговини
12. Август 2019 - 9:23
У суботу, 10. августа 2019. године служена је света архијерејска Литургија у храму Вазнесења Господњег у Обљу, саграђеног давне 1869. године.
Том приликом, Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије је осветио свети храм и богослужио уз саслуживање свештенства епархиај Дабробосанске и Захумско-херцеговачке. После парастоса на старом гробљу испред цркве, уприличен је културно-уметнички програм и трпеза љубави за преко осма стотина верних, међу којима су били и начелници општина Калиновик, Рогатица, Трново, Источно Ново Сарајево, народни посланици и други званичници.
Слава манастира Светог Пантелејмона у селу Лепчинце
12. Август 2019 - 9:06
Празник Светог великомученика Пантелејмона прослављен у манастиру посвећеном том великом Божјем угоднику у селу Лепчинце код Врања
Свештено место у селу Лепчинце код Врања од давнина је познато и као место многобројних исцељења болести и тегоба народних. Празнична радост у древној светињи, у којој се налазе чудотворне иконе и мошти многих светитеља, почела је 8. августа 2019.године бденијем уочи празника које је служио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење протојереја-ставрофора Станисава Петрушевића, јереја Срђана Ристића и ђакона Мицка Мицковића.
Свети Пантелејмон – слава храма на Дивчибарама
12. Август 2019 - 8:51
Осамнаест година цркве на Дивчибарама
Храм Светог Пантелејмона на Дивчибарама прославио је свог патрона светом архијерејском Литургијом којом је началствовао је Његово Преосвштенство Епископ ваљевски г. Милутин, уз саслуживање свештенства. Богослужење је украсио Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“, под управом Вање Урошевић, који је на крају уприличио мини концерт на платоу испред храма.
Преподобна Ангелина - Мајка Небеске доброте и милости!
11. Август 2019 - 12:09
Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!
Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.
Свети изданци владарске породице
11. Август 2019 - 12:07
Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.
Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
11. Август 2019 - 12:07
Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.
За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.
