Биографија Митрополита волоколамског др Илариона

У среду, 26. септембра 2018. године, с почетком у 12.00 часова, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду, биће организованa свечанa промоција Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева) за почаснoг доктора Универзитета у Београду.

Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. до 1984. године студирао је у Московској средњој специјалној музичкој школи у класи виолине и композиције. Са 15 година постаје чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), 1983. године на послушању је у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, после завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум. Од 1984. до 1986. године служио је војску.

Освећен храм Светих Јоакима и Ане у Јабланици

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког г. Давида, новоизграђени храм Светих Јоакима и Ане у селу Јабланица 22. септембра 2018. године осветио је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније.

Саслуживали су архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофо Будимир Којић, секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина Саборне цркве у Крушевцу протојереј-ставрофора Ђорђе Милојковић, игуман наупарски архимандрит Дамаскин, протојереји Ненад Радосављевић, Верољуб Благојевић и Братислав Вукићевић, јереји Стефан Поповић и Александар Димитријевић, протођакон Андрија Јелић и јерођакон Нектарије (Ђурић). 

180 година храма Успења Пресвете Богородице у Тешици

Поводом великог јубилеја, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Тешици.

Испред храма подигнутог пре 180 година Владику су свечано дочекали мештани Тешице, а деца у народној ношњи су архијереја обасули латицама цвећа. Епископу су саслуживал иигуман манастира Наопаре архимандрит Дамаскин, протојереј-ставрофор Мирољуб Стојановић, архијерејски намесник алексиначки, протојереј Владица Савић из нишког Саборног храма, јереји Радиша Лазић, парох гредетински, Милан Ристић, парох витковачки, Милан Живановић, парох житковачки, и Новица Илић, парох грејачки.

У спомен и славу Светог Јована Владимира

Промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова у крипти храма почело је свечано обележавање друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прво се присетио самог почетка када је деведесетих година прошлог века до њега дошла Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру Светог владике Николаја, како је одмах било организовано њено прештампавање и отварање прве књижаре која носи име Светога Краља у Подгорици.

Мала Госпојина у Славонији

Празник Рођења Пресвете Богородице молитвено је прослављен 21. септембра 2018. године у свим храмовима Епископије славонске.

Празник је посебно обележен у Гаћишту и на Гавриници поред Пакраца где верни народ спомен на Рођење Пресвете Богородице прославља и као  храмовну славу. Том приликом с верницима парохије вировитичко-гаћишке, уз саслужење архимандрита Павла (Радусиновића), игумана манастира Ораховице, протојереја-ставрофора Јована Шаулића, пароха мединачког, протојереја Драгана Гаћеше, пароха слатинског, надлежног пароха јереја Јовице Гачића и ђакона Милана Томашевића и Милана Јовића, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован.

Епископ бачки Иринеј: Интервју за „Политику“

Интервју за „Политику”, дат г-ђи Јелени Чалији

1. Да ли је цео православни свет у опасности, како упозорава Свети Синод Руске Православне Цркве, после одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије о постављењу двојице „егзарха” за Кијев? Да ли та опасност, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог Синода Руске Православне цркве констатује и да је „процес према изјавама Васељенског Патријарха неповратан и биће настављен”?

У вашем питању је делимично дат и одговор. Заиста, први пут у историји Православне Цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока. Ако би дошло до тога, – а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, – то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних Православних Цркава и њихову раширеност у свету. Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске Цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна Црква, призната од свих Цркава, почев од Цариградске Патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник.