Празник Успења Пресвете Богородице – слава Манастира Тврдош

Уочи празника Успења Пресвете Богородице, славе Манастира Тврдош, служено је вечерње Богослужење са петохљебницом, које је служио Епископ захумско-херцеговачки Григорије са свештенством и монаштвом наше епархије, уз учешће умировљеног епископа Атанасија, новоизабранoг Епископа захумско-херцеговачког Димитрија и игумана манастира Тврдош Саве (Мирића).

На сам дан Празника Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ захумско-херцеговачки Григорије. Светој литургији су саслуживали умировљени Епископ Атанасије, новоизабрани Епископ захумско-херцеговачки Димитрије и свештенство и монаштво наше епархије. Велики број вјерног народа, нарочито дјеце, узео је учешће у Светом Причешћу. Послије Свете Литургије услиједила је Литија, а затим се пред Храмом преломио славски колач. Након ломљења славског колача бесједио је Епископ Григорије. Добри домаћини приредили су трпезу љубави за све присутне.

Поводом годишњице блаженог упокојења патријарха Германа

Поводом 27-годишњице престављења патријарха српског  Германа, у Саборној цркви у Београду одслужен је помен у присуству Његове Светости Патријарха српског Иринеја и епископа рашко-призренског Теодосија.

Парастос је служило братство Саборне цркве.

ГЕРМАН ЂОРИЋ | патријарх српски | 1958-1990; †1991

Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.

Посета Патријарха српског Епархији аустријско-швајцарској

Универзитетска награда за богословско дело

Издање Православног богословског факултета и Службеног гласника проглашено за најбоље научно остварење Универзитета у Београду

Одбор Задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, а на предлог стручног жирија, донео је одлуку да за најбоља научна остварења наставника и сарадника Универзитета у Београду, објављена током 2017. године, прогласи монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 аутора др Владислава Пузовића, ванредног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution аутора др Мирославе Антић, ванредног професора Математичког факултета Универзитета у Београду. Додела награда обавиће се у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду 11. септембра 2018. године.

Лазарев вијенац Новомученика јасеновачких

Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка патријаршија и њен народ су се с великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој.

Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски Завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске. Круна Косовског Завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру.

130 година светог храма у Кистањама

Прослава Преображења Господњег и традиционални народни сабор у Кистањама 2018. године посвећени су јубилеју - 130-годишњици храма Свете браће Кирила и Методија.

Као и сваке године, велики број верника сабрао се на платоу испред светиње у Кистањама. Вечерње богослужење служио је јеромонах Киријак из манастира Оћестова. Уследио је културно-уметнички програм у организацији СКД Просвјета.