Епископ бачки Иринеј: О православно-римокатоличким и унутарправославним односима

Интервју за „Политику”,  дат г-ђи Јелени Чалији

1. Колико се сусрети поглаварâ и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ и Ватикана, али и на односе са суседном Римокатоличком Црквом у Хрватској?

Чини ми се да је потребно најкраће упознавање читалаца са нововековном историјом таквих сусрета на највишем међуцрквеном нивоу, њиховог значаја и њихових последица. Наиме, 1965. године, патријарх цариградски Атинагора I и папа римски Павле VI заједничким документом су укинули узајамне анатеме из 1054. године. Са римокатоличке стране био је то одраз духовне климе и оптимизма који је у време Другог ватиканског сабора владао у погледу екуменских кретања и амбиција. Патријарх Атинагора, пак, као први по части међу поглаварима Православних Цркава, такође је имао жељу да са мртве тачке покрене дуготрајни процес помирења између две највеће хришћанске породице. После њих су уследили релативно чести сусрети цариградских патријараха, а потом и других православних првојерараха, са римским папама, посете папâ појединим православним земљама и слично. Рекао бих да је овај део међусобних сусрета и сарадње на највишем нивоу заокружен и запечаћен заједничком изјавом папе римског Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила, у Хавани 2016. године.

Патријарх српски примио полазнике Школе националне одбране

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 19. јуна 2018. године у Патријаршији српској у Београду полазнике 7. класе Високих студија безбедности и одбране Школе националне одбране Универзитета одбране Републике Србије.

Начелник Високих студија безбедности и одбране, пуковник др Горан Жупац, захвалио је Његовој Светости на срдачном пријему током кога су вођени разговори о различитим темама из области црквеног, друштвеног и војног живота у Србији и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је официрима на посети и њиховим напорима да се сачува безбедност у земљи и региону.

Најава: Хиротонија aрхимандрита Исихија (Рогића) за Епископа мохачког, Викара Владике бачког

На редовном пролећном заседању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Исихија (Рогића), намесника Светоархангелског манастира у Ковиљу, за викара Епископа бачког, са титулом епископ мохачки.

Кратка биографија архимандрита Исихија (Рогића)

Архимандрит Исихије (Рогић) је рођен 3. новембра 1965. године у Москви, од оца Милутина и мајке Јелене Рогић. Живео је у Београду али је, услед очеве дипломатске службе, већи део детињства и младости провео у иностранству. Поред Москве, живео је у Пекингу у Кини, Рангуну у Бурми, Картуму у Судану и у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Основну и средњу школу је похађао на енглеском и на српском језику. Године 1985. завршио је Дизајнерску средњу школу у Београду и стекао звање ликовног техничара дизајна графике. У периоду од 1987. до 1991. године, студирао је психологију на Универзитету Дистрикта Колумбије у Вашингтону (САД), као и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је богословске науке на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године.

На самом почетку духовне и материјалне обнове манастира Ковиља, које је започео данашњи Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, отац Исихије се као искушеник придружио ковиљском братству 1991. године, да би у монашки лик био пострижен руком Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на празник Сретења Господњег 1995. године. У чин јерођакона је рукоположен од тадашњег Епископа јегарског и игумана ковиљског г. Порфирија, 18. јула 1999. године, а недељу дана касније рукоположен је у чин јеромонаха. Достојанством архимандрита одликован је 21. новембра 2014. године и, на предлог игумана и ковиљског братства, постављен је за намесника ковиљске обитељи.

Архимандрит Исихије говори енглески и руски језик.

Приступна беседа Епископа ремезијанског г. Стефана (Шарића)

У име Оца, и Сина, и Светога Духа.

Ваша Светости, Отачаствени архијереји, часно монаштво, свештенство, уважена господо, браћо и сестре!

,,А када дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене“  (Гал 4; 4)

Ове речи Светога писма, којима је отац Бошко Рољић, на првом званичном часу веронауке у Босни, после Другог  светског рата, објашњавао празник рођења Христовог, у мени су се дубоко урезале. Од тада је за мене живот на земљи добио смисао. То непоколебљиво сазнање да Бог постоји и да је дошао међу нас и та радост  вечног живота са Богом, пратили су ме кроз сва животна искушења.

Преподобни Јустин Ћелијски прослављен у испосници у Унтеруфхаузену-Ајтерфелду

Надомак Фулде и Франкфурта, на 1,6 х земље са четири извора воде и три мала језерца, простире се манастирско имање у власништву испоснице Јустина Ћелијског, како се још званично зове све до завршетка новог храма који се величанствено уздиже у овом делу Европе.

Великим трудом високопреподобних архимандрита Василија (Гролимунда) и Јустина (Рауера)  и христољубивог православног народа српског, руског, грчког, немачког, као и многих других којима су се придружили и инославни, нови храм, реплика манастира Градца, у највећем делу градње је завршен. За протеклих годину дана урађени су унутрашњи зидови, електро-инсталације, подно грејање, постављен је дрвени иконостас и предвиђено је његово осликавање.

Хиротонија Епископа ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског

Епископ Стефан носиће титулу Епископа ремезијанског – Чин хирoтоније обављен уз учешће великог броја архијереја наше Цркве – Присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик са председником Скупштине Недељком Чубриловићем, изасланик Председника Србије Никола Селаковић и престолонаследник Александар Карађорђевић -  На богослужењу су били и нунције Лучијано Суријани и београдски надбискуп Станислав Хочевар.

"Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико". (Свети Јефрем Сиријац)

У Трећу недељу по Духовима, на празник светих мироносица Марте и Марије, 17. јуна 2018. године, у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, началствовао је светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније богољубезњејшег Изабраног и Нареченог, Високодостојног архимандрита Стефана (Шарића), досадашњег настојатеља Светосавског храма, у чин Епископа ремезијанског, викарног Епископа Патријарха српског Иринеја.