150 година цркве Свете Тројице у Лијешћу
28. Мај 2018 - 21:20
Свету архијерејску Литургију поводом 150 година цркве у Лијешћу код Брода служили су Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Митрополит митилински Јаков из Грчке Православне Цркве, уз саслужење више свештеника и ђакона у присуству великог броја верника из Лијешћа и околине.
-'Великих сто педесет година. Сто педесет година празновања Педесетнице у овом храму. Сто педесет година вапаја, молитава, уздаха, распећа али и васкрсења. То су наши свети храмови, то је овај свети храм који сија божанском светлошћу, поготово данас на дан Педесетнице, рекао је епископ Фотије.
Градска слава Горњег Милановца
28. Мај 2018 - 21:13
Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила храмовну славу, празник Силаска Светог Духа на Апостоле, која је и слава града.
Торжествено прослављање храмовне славе започето је вечерњим богослужењем којим је началствовао Епископ жички г. Јустин. Уследила је свечана литија улицама града, уз учешће представника локалне власти, директора јавних предузећа, школа, вртића, музеја и Војске Србије, на челу са председником Општине г Дејаном Ковачевићем, у пратњи многобројних малишана и верника.
680 година манастира Стањевићи
28. Мај 2018 - 20:59
У манастиру Стањевићи, који ове године слави 680 година постојања, прослављен је празник Силаска Светог Духа на Апостоле - храмовскн слава ове велике светиње.
Светом службом началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, коме је саслуживало свештенство уз молитвено учешће верног народа. У литургијској беседи након читања Јеванђеља Митрополит је казао да је Христос Господ пролазну људску природу узнео с десне стране Бога Оца. -И прославио се Он као Син Божји јединородни, али прославио се и човјек кога је Он примио од Пресвете Дјеве Богородице. Прославила се људска природа и од смртне постала бесмртна, од пролазне постала непролазна. И човјек је постао, не само дијете оца и мајке, него дијете Бога, творца небескога, вјечно и непролазно, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Патријарх богослужио у руској цркви Свете Тројице
28. Мај 2018 - 20:36На Духовски понедељак, 28. маја 2018. године, који је и слава Светототројичког храма Подворја Московске Патријаршије у Београду торжественом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.
Поред домаћина протојереја Виталија Тарасјева, старешине цркве Свете Тројице, предстојатељу Српске Цркве саслуживали су протојереји-ставрофори Трајан Којић и Слободан Милуновић, протојереји Небојша Тополић и Ђорђе Трајковић, јереји Зоран Керезовић и Иван Делић, протођакон Стеван Рапајић, ђакон Владимир Руменић и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић.
Слава Катедралног храма у Мостару
28. Мај 2018 - 20:08Благословен си Христе Боже наш… усклик је који се и ове године чуо међу зидовима, грађевински готово завршеног Катедралног храма Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Мостару, а који је одјекивао читавим престоним Мостаром и Херцеговином, у славу Оца и Сина и Светога Духа, Тројице Једносушне и Нераздељиве, а поводом празника Педесетнице, којем је овај храм и посвећен.
Евхаристијским сабрањем међу овим новим - старим зидовим око светог причешћа православни хришћани Мостара и околних крајева сабрали су се на једном месту уз началствовање Епископа захумско-херцеговачког и приморског и оизабраног франкфуртског и све Немачке Григорија и саслужење изабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, умировљеног епископа Атанасија, бројног свештенства и верног народа Божјег.
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
28. Мај 2018 - 19:57
Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.
