Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић

Високе образовне установе Српске Православне Цркве и Ватиканска библиотека допуниле су своје полице још једним важним теолошким докторским радом. На Понтификалном Универзитету за оријенталне студије (Pontificio Instituto Orientale) у Риму г. Ђорђе Н. Петровић је 29. јануара 2015. године успешно одбранио рад (summa cum laude) на тему Евхаристијска радост у догматици Аве Јустина Поповића.

Нови доктор богословских наука је изнео тему радости као неизбежну и потребну у теолошким дисциплинама. По једногласним коментарима Комисије, пре свега ментора Edward Farrugia и председавајућег Комисијом James McCann, као и осталих чланова Stefano Caprio и Germano Marani – рад је оцењен као освежавајуће оригиналан и изазован за будуће теолошке студије.

Сам термин радост, коришћен и искоришћен у хуманистичким студијама, налази тек мало или ни мало простора у озбиљним теолошким расправама академског карактера. Поред учестале употребе термина и различитих контекста у Цркви, радост ипак нема једну аналитичку биографију нити приближну синтезу о њеном постанку, значењу – односно смислу и крајњем циљу. 

Поред историје философско-поетских аргумената о томе шта је радост, тема заправо открива смисао кроз питање: „Ко је радост?“ и одговор налази у догађају остваривања Богочовечанске стварности – Евхаристије.

Докторски рад на преко 350 страница и 6 поглавља може бити подељен у три главне тематске целине:

1. Радост посматрана кроз доживљај феномена живота. Најважнија карактеристика радости јесте целокупни доживљај бића које је настало или преведено из небића. Живот сам по себи јесте радост и као такав део антрополошког conditio. Питање живота изоштрава свој феномен пред проблемом смрти и начина на који се исти проблем превазилази.

2. Радост као аспирација – стање и покрет према истинском животу, односно Вечном Животу – Ономе Који јесте Живот Вечни, а то је Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Причешће и јединство са Христом гарантује Живот Вечни. Личност Христова даје једну квантитативно егзистенцијалну особину против смрти. Ипак, питање живота, односно смрти, није само у квантитативној карактеристици.

3. Радост као резултат догађаја Богочовечанског сједињења у Евхаристији - Литургији. Овај радосни исход можемо сагледати двоједнако: у првој инстанци сједињење са Христом имплицира Живот Вечни у квантитативним категоријама, а у другој инстанци, радост је догађај квалитета, односно начина на који се квантитет, то јест Вечност са Христом заправо доживљава. Друга инстанца пројављује смисао и циљ прве, јер је радост заправо категорија квалитета најлепшег позитивног догађаја сједињења са Христом који прожима Вечност са Христом. На крају, какав је смисао живота у Вечности, ако не постоји радост сједињења и причешћа са Христом у Вечности?

Др Ђорђе Н. Петровић је рођен у Чачку 28. фебруара 1984. године. Основну школу завршио је у Мрчајевцима, родном месту својих родитеља. Уписује се у Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 1998. године. Православни богословски факултет Светог Саве у Либертивилу, САД, завршава 2006. године, одакле наставља постдипломске студије на Грчком Теолошком факултету „Свети Крст“ у Бостону, као и затим на престижном Јејл Универзитету. Благословом тадашњег Епископа жичког Хризостома (Е. бр. 843 од 14. августа 2010.) уписује се на Понтификални институт за оријенталне студије, које горе наведеним докторатом успешно крунише крајем јануара 2015. године Господње.