Нумизматички трагови ранохришћанске уметности

У четвртак 18. септембра у Римској дворани Библиотеке Града Београда одржано је друго по реду предавање из циклуса Ars christiana кога организује Одељење за дијалог у култури при Архиепископији београдско карловачкој. Након прве успешно организоване трибине у априлу ове године, ово друго предавање имало је за назив: „Нумизматички трагови ранохришћанске уметностиˮ. На трибини су учествовали Ана Новаковић као медијатор трибине, а као предавачи публици су се представили Велибор Мартиновић, Адам Црнобрња и Александар Милојков.

Након краћег представљања Одељења за дијалог у култури Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке, његових циљева и основних идеја, први је говорио дипломирани теолог и археолог-мастер Велибор Мартиновић. У његовом предавању су јасно истакнуте основне карактеристике доба у којем је настало хришћанство и у каквим се политичко-културолошким условима хришћанство развијало у првим вековима свог постојања. Посебан осврт је дат на верску политику римских царева у току периода гоњења и толеранције хришћана. Мартиновић је јасно показао каквог је утицаја имала политика и рана теологија Цркве на древну уметност хришћанских заједница.

Следећи учесник трибине, Адам Црнобрња запослен у Народном музеју на одељењу за античку нумизматику, говорио је на тему: „Aнтичкa нумизматиka III века са освртом на ранохришћанске мотиве - најкарактеристичнији примериˮ. Његово предавање је јасно показало да су на кованом новцу царице Салонине, жене цара Галијена, постојали очигледни хришћански символи те је тиме значајно померена историјска граница за прве римске цареве који су били хришћани са четвртог на трећи век. Осим овога, индикативна је и чињеница да је философ Плотин боравио на двору цара Галијена и његове супруге што нам даје кључ за могуће ново тумачење његове философије.

О овоме је више говорио Александар Милојков, докторант са Православног Богословског Факултета. Он је показао како постоје изузетне сличности између Плотинове философије и неких ранохришћанских отаца. Истовремено је нагласио да су постојеће разлике непремостиве, те да услед њих и непостојања директних извора о тој теми, не можемо са сигурношћу ништа друго закључити о Плотиновом ставу према хришћанству осим да га је био свестан, пошто се Плотин о хришћанству није, било позитвно било негативно, изјашвао.

Предавању је уследила жива расправа између учесника и публике која је била пропраћена многим питањима. Уз све то, пропратни мултимедијални материјал је био инструктиван и занимљив те је многим присутнима, чији је већински део чинила млађа публика, предавање било на изузетну корист. Међу присутним млађим посетиоцима посебно истичемо присуство ученика Шесте и Осме београдске гимназије са својим наставницима веручитељком Јеленом Вулетић и Мирјаном Михаиловић, професорком Устава и права грађана и Грађанског васпитања.

верочитељ Лазар Николић