О еклисиолошким перспективама дијалога и тријалога

„Други еклисиолошки колоквијум κοινωνία“ од 5. до 7. новембра 2014. г. у Бечу

У Бечу је у центру посвећеном имену кардинала Франца Кенига, оснивача и spiritus rector(a) Фондације Pro Oriente одржан од 5. до 7. новембра „Други еклисиолошки колоквијум - биће и границе Цркве“. Први еклисиолошки колоквијум насловљен Koinonia (κοινωνία) одржан је давне 1974. године, и његова средишна тема је била испитивање и сагледавање последица насталих укидањем анатеме из оне 1054. године . Председавајући тог колоквијума је био блаженопочивши Митрополит Дамaскинос Папандреу, директор Православног центра Васељенске Патријаршије у Шамбезију, а са римокатоличке стране о. Пјер Дипре, негдашњи други секртетар Конгрегације за унапређење јединствa међу хришћанима. Међу референтима на том колоквијуму били су и проф. др Јован Мајендорф, проф. др Власиос Фидас, проф. др Јозеф Рацингер, потоњи папа Бенедикт XVI.

Актуелност теме је посебно након „Документа из Равене“ (2007. г.) добила у значају. Мимо догматских и богословско-историјских прилаза, ваљало би, саопштили су организатори у предвечерје овог колоквијума, да дисусија зађе и у канонске и пастирско-богословске аспекте. При томе би као импулс могле деловати тезе са првог κοινωνία-колоквијума. Широј екуменској релеватности овог синаксиса требало би, сходно намери организатора, да у појединим еклисиолошким питањима допринесу и референти из лутеранске традиције. Након протеклих четрдесет година од првог колоквијума може се, без склоности песимизму, установити извесан замор и отрежњење у званичном православно–римокатичком дијалогу. Да би дијалог накнадно добио у динамици, Фондација Pro Oriente је сазвала незванични научни скуп стручњака за еклисиолошка питања на дијалог о теми „Биће Цркве – границе Цркве“. Овај синаксис требало би да стоји изнова под мотом Koinonia (κοινωνία).

О свим темама је расправљано из тријалошке песпективе, те је по кључу конфесионалне заступљености о једној теми било речи из православног, римокатоличког и евангелистичког (лутеранско/реформистичког) предања. Та трогласност је била упечатљива формална карактеристика овог еклисиолошког колоквијума.

Тродневни рад „Другог еклисиолошког колоквијума“ био је структурисан у пет секција: прва је била посвећена теми  „Има ли Црква границе?“ Овом питању се пришло из две перспективе – кроз један „библијски прилаз“ и „историјско-богословски прилаз“.  У првом прилазу, као и у свим потоњим, приступало се кроз репрезентативну  екуменску пропорцију,  излагањем референата из православног, римокатоличког и протестантског богословља –  говорили су проф. др Христос Караколис из Атине, проф. др Јерг Фрај из Цириха и ем. проф. др Валтер Кирхшлегер из Луцерна, чији је реферат прочитан, јер је аутор, спречен болешћу, изостао на овом колоквијуму. У поподневном „историјско-богословском прилазу“ излагали су проф. др Анастасиос Калис из Минстра, ем. проф. др. Ернст Сутнер из Вирцбурга и проф. др Карл Милер из Кила. На вечерњем скупу у виду јавног предавања говорио је проф. др Атанасиос Влецис о рецепцији Првог еклисиолошког колоквијума из 1974. г. Ово је било трезвено сажимање оних виталних питања разматраних пре честрдесет година, а која су и данас остала отворена.

Сутрадан је друга секција наставила рад, а тематски фокус је био на питању „Светотајинске и канонске киноније – питање признавања светих Тајни других Цркава“. О томе су реферисали из канонистичке перпсективе асистентин проф. др Ева Синек из Беча, приватни доцент др Анагирос Анаплиотис из Минхена и гђа Барбара Рудолф из Диселдорфа, као и на послеподнвеном заседању из перпсективе „пастирске посведневности“ Франс Бовен из Јерусалима, проф др. Виорел Јонита из Швајцарске и евангелистичка пасторка гђа Доротеја Хеспалмат-Финати из Беча.

У трећој секцији посвећеној теми „Еклисиолошке саморазумљивости у званичним ставовима Цркава у 20. у 21. веку“ реферисали су проф. др Терезија Хајнталер из Франкфурта на Мајни, асистент др Јоан Мога из Беча и евангелистички бискуп Михаел Бикнер из Беча.

У четвртој секцији о „Границама и пуноћи Цркве – екуменска перспектива из догматског угла“ говорили су проф. др Јан Хајнер Тик из Беча, проф. др Григорије Ларенцакис из Граца и приватни доцент др Хенинг Тајсен из Графсвалда.

Пета секција је била посвећена теми „Одважност за кинонију: модели јединства Цркве“ у којој су излагали др Јута Кословски из Хинфелдена, дипл. теол.  Марија Вернесман из Минстера и Преосвећени Епископ аустриjско-швајцарски Андреј (Ћилерџић).

На поподневном заседању у пленуму је било речи о визијама будућности екуменског дијалога/тријалога, чему су следили дискусија и заједничка (усаглашена) формулација саопштења за штаму.

Са великом напетошћу ваља очекивати објављивање материјала рада овог еклисиолошког колоквијума, који ће као такав показати богословску дубину и значај тема екуменског богословља у 21. веку.

протођакон Мр Зоран Андрић