О једној књизи полемике око завета безбрачности

Хајнц-Јирген Фогелс: „Безбрачност (целибат) као благодат и закон“

Безбрачност у ужем смислу или и „завет безбрачности“, односно целибат (од лат. caelibatus), практикован је из религиозних мотива у готово свим религијама, како монотеистичким, тако и политеистичким, а у хришћанским верописповестима он је установа веома високог угледа. Но у Римокатоличкој цркви и на латинском Западу он је као дисциплинарно правило (читај: присилнa установа) наложено целокупном свештенству. Целибат је у пракси досегао ранг догме. „Безбрачност у име Божје“ је библијски засновано.

Пред нама је књига Хајнца-Јиргена Фогелса „Целибат као благодат и закон“ - Heinz-Jürgen Vogels: „Zölibat als Gnade und als Gesetz“ (2013.г.).Текст Јеванђеља и Посланице Св. Ап. Павла разматрани су у овој студији. Ова места показују, без икакве сумње, да је за један ужи круг личности, монахе и монахиње, - не искључиво за свештенство, - дата могућност једног „харизматичког“ и благодатног целибата. Шта је у време Светих Отаца и Сабора у првом миленијуму хришћанства од тога идеологија, а шта мизогинија (ниподаштавање жена), остало је за аутора неразјашњено.

Фогелс је сабрао и текстове тих Сабора и критички их осветлио. Они ни до данас не могу једнозначно да потврде богословске основе праксе целибата, као ни II Латерански концил из 1139. г., као ни Тридентски концил из 1546–1563.г., као ни II Ватикански концил из 1962–1965.г. Ова студија Хајнц-Јирген Фогелса је значајан допринос противречно вођеној актуелној дискусији о целибату, јер се заснива на осветљењу библијских и концилских извора.

Док је папа Павле VI у енциклици„Sacerdotalis caelibatus“ из 1967. свештеничко беженство апологетски заступао, дотле се у више других земаља створила антицелибатна опозиција у чијим су се редовима нашли и веома угледни теолози Римокатоличке цркве, као што су Ханс Кинг, Едвард Шилебекс, Ојген Древеман и, након извесног оклевања, и језуит Карл Ранер.

Библијско заснивање целибата

Један протагонист у том хору противника насилног целибата је био и аутор ове студије, Хајнц-Јирген Фогелс, рођен 1933.г., 1959.г. рукоположен у свештеника. Потом је био асистент на Институту Албертус-Магнус у Келну. У цивилни брак је ступио 1979.г. и био суспендован из свештеничког реда и црквене службе. Од тада је активист у различитим торганизацијама „ожењених свештеника“ који се боре за своју легитимност у крилу Цркве. Његова књига из 1978. насловљена „Принудни целибат“ био је покушај библијске и историјске противаргументације пракси Римокатоличке цркве. Његово питање је гласило: Мора ли Црква да следи канонском устројству које је настало тек у 12. веку? У првим вековима је Црква постојала и без целибата; она од свештенства није очекивала безбрачност, већ уздржање у браку. За Спаситеља и његове Апостоле је безбрачност лична харизма, којом Бог облагодаћује мали број људи. И међу Апостолима су практикована два вида: харизматичка безбрачност Св. Апостола Јована и у брачни статус ожењеног Св. Апостола Петра.

Укидање принуде

Фогелс се залаже за укидање принудног целибата. Исход би се састојао у свештенству двоструког вида – брачном и безбрачном/целибатном. Таква пракса је утемељена у Источној Цркви укључујући и унијате, тј. оне у канонској јурисдикцији Рима, наглашава аутор. Дакле, и унутар Римокатоличке цркве постоје ожењени клирици и они чине око 20% свег свештенства. Други Ватикански концил је такав статус прихватио и озваничио „Декретом о служби и животу свештенства“ (1965).

У својој студији из 1978. Фогелс је још неодлучан када и на који начин би клиру латинске Цркве требало отворити могућност да приступа браку. Он је свестан да би један одвећ нагли преокрет папе и бискупа унутар свештенства могао изазвати немир и пометњу. Старије свештенство би завидело млађем које би било у стању да склапа брачну заједницу. У новом издању ове књиге из 2013.г. та примедба је изостављена. Недостатак кандидата за свештенички призив изискује брзо и одлучно делање. Клир Римокатоличке цркве у целибату је последњих година починио више моралних скандала, те је његов углед окрњен и мимо заташкавања у смислу начела аbusus non tollit usum.

Недостатак свештенослужитеља

Не само свештенство, већ су се и бискупи огрешили о правила беженства. Реч је о педофилији, хомосексуалним партнерствима и односима који наликују браковима. Фогелс цитира једну социолошку студију по којој само 10% свештенства живи сходно правилима завета безбрачности. Резултати те социолошке студије веле да је 43,1 % свештеника „повремено“ одступало од крутих правила сексуалног уздржања. Овакве статистике, резонује писац књиге, говоре о неодрживости принудног целибата. Утопија о мешовитом – брачном и безбрачном клиру – још није постала стварност. За њу пледира из свег срца аутор ове студије која је уједно и педантно писана панорама pro et contra аргумената у вези са овим актуелним проблемом Римокатоличке цркве.

протођакон Зоран Андрић, Минхен